Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

m10

Nagrada „Meša Selimović“

To je bilo vreme kada su ljudi na vlasti verovali da počinje srećna budućnost čovečanstva. Vlast su osvojili oni koji su dotad bili potčinjeni. Dok je nisu osvojili, najtvrđe su verovali u njenu pravednost, a kad su je prigrabili, poverovali su da ona daje pravo na sve i da se njome može sve.

Kao i u svojim ranijim knjigama, pisac i njegovi likovi i u ovom romanu svode račune sa svojom epohom, sagledavajući svoj vek kao vreme beščašća a same sebe kao žrtve maćehinske vlasti. Pritom, Vreme vlasti nastavak je i na neki način svod piščeve „sage o Katićima“, koja je započeta još romanom Koreni 1954. godine i koja obuhvata čitav XX vek – po Ćosiću vek istorijskih poraza Srbije.

„Ćosićev roman Vreme vlasti poseduje snagu remek-dela, gde su sabrani i pamet, i ljudskost, i dubina, i istančan smisao za istoriju, i globalna vizija savremenog sveta iz koje se pokušava sagledati suština ljudskog bivstvovanja. U njegovom prvom delu pratimo muke Ivana Katića, koji je, po povratku iz zloglasnog nacističkog logora Mauthauzen, u novoj Jugoslaviji dobio profesorsko mesto. Nedugo zatim, međutim, nova vlast ga hapsi i šalje na Goli otok, socijalistički logor smrti na Jadranu. Ali ni to nije kraj njegove tragične sudbine… “
– Le Nouveau Quotidien

„U trenutku kada su se rađale Priče sa Kolime i Arhipelag Gulag javljao se na suprotnom kraju komunističke imperije i ćiriličkog sveta još jedan pisac koji je spas video isključivo u romanu – Dobrica Ćosić.“
– Žorž Niva



Završetak sage o Katićima

Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar.

Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma.

„Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“
– Dragan Nedeljković

„Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“
– Slobodan Kalezić


Dobrosav Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (15. jun 1992 — 1. jun 1993).[1] Pored toga bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije”.[2][3]

Za svoj književni opus dobio je većinu nacionalnih nagrada i nekoliko inostranih. Trostruki je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost (1983, 1989, 2011).[4]

U Udruženju „Adligat” u Beogradu, čiji je Ćosić bio član, nalazi se Zbirka književnika Dobrice Ćosića sa više od dve stotine njegovih posveta, nekoliko rukopisa i dela knjiga iz njegove lične biblioteke.