ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Memoari preživele - Doris Lesing

Izdavač: Agora
Godina izdanja: 2008
Broj strana: 202
Format: 21 cm
Povez: Tvrdi

U dalekoj budućnosti gradski život i njegove službe se raspadaju,sredovečna žena posmatra horde ljudi koje odlaze i bande dece koje tumaraju ulicama
Jednog jutra jedan čovek joj ostavlja ćerku na čuvanje Emili
Briljantna i uverljiva ova knjiga toliko detaljno opisuje varvarizam da on deluje potpuno nužan

Ključ naših drama
`Briljantna i ubedljiva, ova knjiga toliko detaljno opisuje svaki korak potonuća u varvarizam da on deluje potpuno nužan. Od realističnih opisa nestašica hrane i života maloletničkih bandi, pa do završne slike nekolicine stanovnika pećine koji spremaju zečetinu koristeći kao začine korov iz pukotina na trotoaru - ovaj roman s tolikom uverljivošću pogađa čitaoca, da on, kada šokiran zakorači u spoljašnji svet, otkriva da je saobraćaj, kao i obično, zakrčen, a da autobusi kasne tek nekoliko minuta.` Nenj Statesman
Izvanredna i ubedljiva meditacija o večitoj potrebi za lojalnošču, ljubavlju i odgovornošću, udobu bez presedana.` Time


Doris Lesing, pravo ime Doris Mej Tajler (engl. Doris Lessing, Doris May Tayler; Kermanšah, 22. oktobar 1919[1] — London, 17. novembar 2013)[2] bila je britanska prozna književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007.

Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“[3]. Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica ove najprestižnije nagrade za književnost koja vredi 10 miliona švedskih kruna (oko 1,8 mil. evra). Nagrada joj je uručena u Londonu, jer iz zdravstvenih razloga nije otputovala na ceremoniju u Stokholmu.

Biografija
Rođena je kao Doris Mej Tejlor 1919. u Kermanšahu, u Iran[4] (tada Persija) gde je njen otac radio kao bankarski službenik. Detinjstvo i mladost je provela u britanskoj koloniji Južna Rodezija, na teritoriji današnjeg Zimbabvea. Porodica se tamo nastanila sa namerom da gospodari plantažama kukuruza, što se nije pokazalo kao dobar poslovni potez. Pohađala je katoličku školu u Solsberiju. Godine 1937. Doris se preselila u Solsberi da radi kao telefonska operaterka, a ubrzo se udala za svog prvog supruga, državnog službenika Frenka Visdoma, sa kojim je imala dvoje dece (Džon, 1940–1992, i Džin, rođena 1941), pre kraja braka 1943[5] Lesing je napustila porodičnu kuću 1943. godine, ostavljajući dvoje dece na brigu ocu. Preselila se u Englesku 1949. i tada je napisala svoj prvi roman „Trava peva“ (The Grass Is Singing).

Dvadeset i prvog avgusta 2015, tajni dosije o Lesingu u pet tomova koji su sačinile britanske obaveštajne agencije, MI5 i MI6, objavljen je[6] i smešten u Nacionalni arhiv . Dosije, koji sadrži dokumente koji su delimično redigovani, pokazuje da je Lesing bila pod prismotrom britanskih špijuna oko dvadeset godina, od ranih 1940-ih pa nadalje. Njena povezanost sa komunizmom i njen antirasistički aktivizam su navodno[7] razlozi interesovanja tajne službe za njene aktivnosti.

Lesing je odbila damsku titulu (DBE) 1992. godine kao čast povezanu sa nepostojećim Carstvom; ona je prethodno odbila OBE 1977.[8] Kasnije je prihvatila imenovanje za člana Ordena časti krajem 1999. godine za istaknutu službu naciji.[9] Takođe ju je Kraljevsko književno društvo imenovalo za članstvo.[10]

Tokom kasnih 1990-ih Lesing je imala moždani udar,[11] koji ju je sprečio da putuje tokom kasnijih godina.[12] Još uvek je mogla da pohađa pozorište i operu.[11] Počela je da fokusira svoj um na smrt, na primer pitajući se da li bi imala vremena da završi novu knjigu.[11][13] Umrla je 17. novembra 2013. godine, u dobi od 94 godine, u svom domu u Londonu,.[2][14][15][16][17] nadživela je svoja dva sina a nju je nadživela kći Džin, koja živi u Južnoj Africi.[18]

Književni rad
Njeno najznačajnije delo je roman iz 1962. Zlatna beležnica (The Golden Notebook).

Književni opus Doris Lesing se može podeliti u tri faze. Tokom komunističke faze (1944–56) radikalno je pisala o društvenim pitanjima, temi kojoj se vratila u Dobrom teroristi (1985). Prvi roman Doris Lesing, Trava peva, kao i kratke priče kasnije prikupljene u Afričkim pričama, smešteni su u Južnu Rodeziju (danas Zimbabve) gde je ona tada živela.[19] Zatim je usledila psihološka faza od 1956. do 1969. godine, koja uključuje dela Zlatnu beležnicu i kvintet „Deca nasilja”.[20] Treća faza je bila sufijska faza, koju je istraživala u svojim 70-im godinama, i u nizu naučnofantastičnih (ili kako je ona to radije govorila `svemirska fantastika`) romana i novela Canopus in Argos.[21]

Posle sufističke faze, Lesing je kombinovala sva tri navedena književna pristupa. Neki kritičari posmatraju njeno delo kao feminističku literaturu, dok je sama književnica to negirala.

Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš

— Reakcija Doris Lesing na vest o dodeli Nobelove nagrade
U maju 2008. izjavila je da se Nobelova nagrada za nju pretvorila u „pravu katastrofu“[22]. Naime, tvrdi da je prestala da piše otkad je dobila ovu nagradu i da umesto toga samo daje intervjue. Upozorila je mlade pisce da koriste svoj talenat, jer on brzo nestaje.

Sa petnaest godina Lesing je počela da prodaje svoje priče časopisima.[23] Njen prvi roman, Trava peva, objavljen je 1950.[24] Delo koje je privuklo njenu međunarodnu pažnju bila je Zlatna beležnica, objavljeno 1962.[25] Do svoje smrti objavila je više od 50 romana, neke pod pseudonimom.