Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U ODLIČNOM STANJU
Fjodor Dostojevski ZAPISI IZ MRTVOG DOMA- Zapisi iz podzemlja
Rad Beograd,1979.godina....
ODABRANA DELA.....TVRD povez sa zlatotiskom...422.. strana...

Zapisi iz mrtvog doma (ruski: Записки из Мёртвого дома) je roman Fjodora Dostojevskog, objavljen 1862. godine u časopisu „Vreme“, koji prikazuje život robijaša u Sibiru.

Sam Dostojevski je proveo četiri godine u jednom od tih sibirskih zatvora, nakon što je osuđen za svoje učešće u Krugu Petraševskog. To iskustvo mu je omogućilo da veoma autentično opiše uslove zatvorskog života kao i karaktere zatvorenika.

Radnja
U ovom romanu on prati život Aleksandra Petroviča, čije je zapise fiktivni autor pripovesti našao posle njegove smrti. Dostojevski je u ovom delu opširno opisao život sibirskih zatvorenika, kao i uticaj crkve i aristokratije.

Tematska organizacija forme dela nije stroga, i na neke teme se pisac vraća više puta, da ih opiše iz različite perspektive. Najčešće teme su telesna kazna, beg iz zatvora, sloboda i druge. Jedinstveni ugao gledanja iz ugla zatočenika stvarnost neobičava principom kapi na staklu kroz koje se gleda - Zapisi su prilika da se pažnja čitalaca usmeri ka stranama ljudske ličnosti koje do tog momenta nisu bile dominantne - kako u posmatranju, tako i u književnosti.

Postupak pisanja se razlikuje od uobičajenog dijaloškog razlaganja stvarnosti koji primenjuje Dostojevski (Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog). i dominatna postaje predmetna reč hroničara, ne višesmislena reč ljudske emocije, na kojoj se ukrštaju različiti planovi stvarnosti. Sama tragika događaja je dovoljna. Hroničar Zapisa iz Mrtvog doma nastoji da piše objektivnim stilom, i jedine reči koje se u njegovo pripovedanje upliću jesu vapaj za slobodom i životom.



Podeli
twitter
facebook
ZAPISI IZ PODZEMLJA
„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid

Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.

Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.

„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner

„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij Rozanov