ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Romanom Čitač Bernhard Šlink je ušao među velikane svetske književnosti. Čitač spada u red onih retkih knjiga koje se sa uživanjem čitaju više puta i pamte čitavog života. Obimom nevelika, to je priča o velikoj ljubavi, strasti, posvećenosti jednoj ženi, ali i priča o moralnoj i istorijskoj odgovornosti, krivici, nedužnim žrtvama.

Iz perspektive odraslog čoveka koji je već sve proživeo junak pripoveda o svojoj mladosti, preranim prvim ljubavnim iskustvima sa neobičnom i neodoljivom Hanom Šmic, ženom dvadeset godina starijom od njega, koja je označila čitav njegov život. Iako izvor najveće strasti i topline, ona je u isto vreme za njega povod za najteže unutrašnje konflikte. Kada ga je kasnije, kao pravnika, život ponovo doveo Hani, dilema je bila mnogo složenija. Trebalo je voljenu ženu opravdati pred sobom i pred zakonom zbog nacističkih zlodela u koje je bila umešana. Ali čak i onda kada izglda da je dug namiren, da život pruža izvesnost za ponovnu sreću i ljubav, prošlost se nadvija nad sadašnjošću i ne dopušta mir, zaborav i oprost.



Bernhard Šlink (nem. Bernhard Schlink; Bilefeld, 6. jul 1944, Grosdornberg kod Bilefelda) je nemački pravnik i književnik, autor internacionalnog bestselera Čitač.[1]

Detinjstvo i porodica
Šlinkov otac, Edmund Šlink, bio je profesor teologije u Hajdelbergu, njegova tetka Bazilea Šlink osnivačica evangelističkog reda, a deda, Vilhelm Šlink, profesor mehanike. Njegov brat Vilhelm Šlink bio je profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u Frajburgu do 2004/2005, kada je postao profesor emeritus. Šlinkova porodica se ubrzo nakon njegovog rođenja preselila u Hajdelberg, gde je on proveo detinjstvo. Ima jednog sina, koji je po zanimanju stomatolog.

Pravnička karijera
Šlink je studirao prava na Univerzitetu u Hajdelbergu i na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Radio je kao asistent na univerzitetima u Darmštatu, Bilefeldu i Frajburgu. Doktorirao je 1975. u Hajdelbergu (tema disertacije: Abwägung im Verfassungsrecht, objavljena 1976) i stekao zvanje profesora 1981. u Frajburgu (radom na temu Die Amtshilfe. Ein Beitrag zu einer Lehre von der Gewaltenteilung in der Verwaltung, objavljenim 1982). Pred Udruženjem nemačkih pravnika na sednici 1989. u Hanoveru Šlink je držao predavanje na temu Die Bewältigung der wissenschaftlichen und technischen Entwicklungen durch das Verwaltungsrecht.

Od 1982. do 1991. bio je profesor javnog prava na Univerzitetu u Bonu, a od 1991. do 1991. profesor javnog i socijalnog prava i filozofije prava na Univerzitetu u Frankfurtu. Od 1992. do 2009. držao je katedru za javno pravo i filozofiju prava na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, gde ga je nasledio Kristof Meler.

Jedan od Šlinkovih učenika bio je i Ralf Pošer, profesor Univerziteta u Frajburgu. Od 1987. do 2006. bio je sudija Ustavnog suda pokrajine Severna rajna-Vestfalija u Minsteru.

U avgustu 2005. zastupao je Vladu Savezne republike Nemačke pred Saveznim ustavnim sudom u postupku žalbe dvojice poslanika Bundestaga protiv odluke predsednika Kelera da raspusti Bundestag i organizuje nove izbore.

Bernhard Šlink je član redakcije prvog nemačkog pravnog internet-časopisa Humboldt Forum Recht.

Danas živi u Berkširu (Masačusets) i Berlinu.

Književna karijera

Bernhard Šlink
Godine 1987. Bernhard Šlink je pozvan na Univerzitet u Eks an Provansu. Tamo je boravio tri meseca kod prijatelja Valtera Popa. Obojica su bili strastveni čitaoci kriminalističkih romana i odlučni da i sami napišu jedan. Radnja njihovog zajedničkog romana Zelbova pravda vrti se oko šezdesetosmogodišnjeg privatnog detektiva Gerharda Zelba koga rad na jednom slučaju vraća u njegovu sopstvenu prošlost, kada je bio državni advokat u vreme vladavine nacizma.

Nakon uspeha njegovog književnog prvenca, usledila su dela bez ko-autora, i to: kriminalistički roman Gordijev čvor, koji je 1989. odlikovan nagradom Fridrih Glauzer. I u ovom delu protagonista je bivši pravnik, Georg Polger, koji se kao prevodilac seli na jug Francuske, gde, prevodeći nacrte konstrukcije ratnog helikoptera, dospeva u lanac špijunaže. Delima Zelbova prevara (nagrada Deutscher Krimi Preis) i Zelbova smrt zaokružio je trilogiju o privatnom detektivu Gerhardu Zelbu.

Doroteja Nolte rekla je o Šlinkovim romanima o detektivu Zelbu: „To su poletni, često duhoviti romani koji se - lokalci će sigurno prepoznati ulice i zgrade - odigravaju u Manhajmu i okolini; rafinisane priče, u kojima je prisutna aktuelna politička situacija i nemačka prošlost.“

Prvi Šlinkov ne-kriminalistički roman, Čitač, postao je izuzetno cenjen internacionalni bestseler. Preveden je na 39 jezika, a njegovo američko izdanje zauzelo je prvo mesto liste best selera koju je objavio New York Times. Čitač je dobio nagradu Hans Falada (1998), italijansku književnu nagradu Grinzane Cavour (1997) i nagradu Laure Bataillon (prestižna francuska nagrada za prevode književnih dela) (1997). Roman je 2008. ekranizovan u režiji Stivena Doldrija.

I zbirka pripovedaka Bekstva od ljubavi postala je 2000. bestseler. 2008. godine Ričard Ajr je ekranizovao pripovetku Onaj drugi iz ove zbirke, a uloge su igrali Liam Neeson, Antonio Banderas i Laura Linney

Šlinkove knjige, kako kaže Beate Drajke, često tematizuju kompleks prava i pravde. Tako se već u romanima o detektivu Zelbu zakon pokazao neprikladnim instrumentom za sprovođenje pravde kada se radi o davno počinjenim delima, a u Čitaču se postavlja pitanje kako suditi o delima počinjenim pod nekim drugim pravnim sistemom. Međutim, knjiga ovo pitanje ostavlja otvorenim, što je izazvalo i kritiku.

Na pitanje o motivaciji za bavljenje književnom delatnošću Šlink je u jednom intervjuu odgovorio: „Ja pišem iz istog razloga iz kog drugi čitaju: niko neće da živi samo jedan život.“