ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Stein, Gertrude, 1874-1946 = Stajn, Gertruda, 1874-1946
Naslov Melankta : i druge mogu kao ona / Gertruda Stejn ; [preveo Božidar Marković]
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 104 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Marković, Božidar S., 1903-2002 (prevodilac)
Marinković, Nada, 1921-1998 (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBibliteka ǂReč i misao. ǂkolo ǂ12 ; ǂknj. ǂ299
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Melanctha
Gertruda Stejn / Nada Marinković: str. 103-[105].
Predmetne odrednice Stajn, Gertruda, 1874-1946

„Melanctha“ je srednja, najduža pripovest iz zbirke „Tri života“ (1909) Gertrude Stajn, modernistički portret mlade Afroamerikanke Melancte Herbert u izmišljenom gradu Bridžpointu, čiji je unutrašnji nemir pokretač radnje. Pripovest prati njenu potragu za „znanjem“ i ljubavlju kroz prijateljstvo s Rouz Džonson, ljubavni odnos s doktorom Džefom Kembelom i susrete s kockarom Džemom Ričardsom, crtajući krugove oko želje, straha od vezivanja i potrebe za slobodom. Stajnova gradi lik i svet ritmičnim ponavljanjima, malim pomacima rečenica i varijacijama motiva, pa se značenje ne rađa iz zapleta koliko hipnotičkim kruženjem jezika. Minimalna radnja, naglašeno variranje sintagmi i postupno pojačavanje „tema“ (pouzdanja, učenja, lutanja) pretvaraju pripovest u studiju senzibiliteta, a ne događaja. „Melanctha“ je zbog toga često čitana kao ključ Stajnovine poetike: parataksa umesto subordinacije, iskustvo u trenju s diskursom, govor koji istovremeno otkriva i skriva. Tekst istovremeno otvara pitanja rase, pola, klasnih očekivanja i medicinsko-moralnih diskursa s početka 20. veka, pri čemu likovi govore u kratkim, kružnim potezima koji razgrađuju psihološki realizam i uvode nacrt onoga što će postati visoki modernizam. Recepcija je bila podeljena: savremenike je zbunjivala „monotonija“ i ponavljanje, dok je kasnije primećeno kako upravo taj postupak modeluje sumnju, čežnju i promenu. Ulogu „učeništva u ljubavi“ Stajnova postavlja kao niz pokušaja i grešaka, pri čemu melodrama izostaje, a emocionalne amplitude dobijaju snagu iz mikropomeraja dikcije. Prostor pripovesti ostaje namerno skroman, gotovo bez „velikih scena“, ali je zato unutrašnja akustika teksta snažna: Melanctha i Džef razmenjuju, variraju, pregovaraju – dok se smisao oblikuje u samom činu ponavljanja.

Gertrude Stajn (1874–1946) bila je američka spisateljica, esejistkinja i kolekcionarka umetnosti, formativna figura pariskog modernizma koja je u svom salonu okupljala Pikasa, Matisa, Hemingveja i Ficdžeralda; odrasla u Kaliforniji i Pensilvaniji, studirala je psihologiju kod Vilijama Džejmsa na Harvardu/Radklifu, kratko medicinu na Džons Hopkinsu, a od početka 1900-ih živela pretežno u Parizu sa Alis B. Toklas. Njen prozni eksperiment oslanja se na ponavljanje, parataktske strukture, razgradnju narativne hijerarhije i istraživanje „neimenovanog“ iskustva kroz ritam i varijaciju; pored „Tri života“, ključne su knjige „Tender Buttons“, „The Making of Americans“ i autobiografska proza „The Autobiography of Alice B. Toklas“. Kao promišljena provokatorica književne forme, Stajn je presudno uticala na razvoj modernističkog jezika u engleskoj književnosti, ostavljajući opus koji je istovremeno izazovan, inovativan i trajan.

MG P47