pregleda
Leto pre sumraka - Doris Lesing
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14506
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Na početku leta, atraktivna i inteligentna Kejt Braun, srećno udata žena od četrdeset i pet godina, nema nijedan razlog da veruje da će nešto da se promeni u njenom života. Krajem leta, njena kamuflaža ženstvenosti i šarma više ne postoji.U ovom romanu, Doris Lesing prati svoju junakinju kroz najmučniji period života prelaska između mladosti i starog doba, između Londona i Španije i Turske, između supruga i ljubavnika, između skladnog života i ludila. Kejt Braun stiče nezavisnost koja ne nudi nikakvu izvesnost i suočava se sa vlastitim, sazrelim bićem.
Doris Lesing, pravo ime Doris Mej Tajler (engl. Doris Lessing, Doris May Tayler; Kermanšah, 22. oktobar 1919[1] — London, 17. novembar 2013)[2] bila je britanska prozna književnica. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2007.
Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“[3]. Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica ove najprestižnije nagrade za književnost koja vredi 10 miliona švedskih kruna (oko 1,8 mil. evra). Nagrada joj je uručena u Londonu, jer iz zdravstvenih razloga nije otputovala na ceremoniju u Stokholmu.
Biografija
Rođena je kao Doris Mej Tejlor 1919. u Kermanšahu, u Iran[4] (tada Persija) gde je njen otac radio kao bankarski službenik. Detinjstvo i mladost je provela u britanskoj koloniji Južna Rodezija, na teritoriji današnjeg Zimbabvea. Porodica se tamo nastanila sa namerom da gospodari plantažama kukuruza, što se nije pokazalo kao dobar poslovni potez. Pohađala je katoličku školu u Solsberiju. Godine 1937. Doris se preselila u Solsberi da radi kao telefonska operaterka, a ubrzo se udala za svog prvog supruga, državnog službenika Frenka Visdoma, sa kojim je imala dvoje dece (Džon, 1940–1992, i Džin, rođena 1941), pre kraja braka 1943[5] Lesing je napustila porodičnu kuću 1943. godine, ostavljajući dvoje dece na brigu ocu. Preselila se u Englesku 1949. i tada je napisala svoj prvi roman „Trava peva“ (The Grass Is Singing).
Dvadeset i prvog avgusta 2015, tajni dosije o Lesingu u pet tomova koji su sačinile britanske obaveštajne agencije, MI5 i MI6, objavljen je[6] i smešten u Nacionalni arhiv . Dosije, koji sadrži dokumente koji su delimično redigovani, pokazuje da je Lesing bila pod prismotrom britanskih špijuna oko dvadeset godina, od ranih 1940-ih pa nadalje. Njena povezanost sa komunizmom i njen antirasistički aktivizam su navodno[7] razlozi interesovanja tajne službe za njene aktivnosti.
Lesing je odbila damsku titulu (DBE) 1992. godine kao čast povezanu sa nepostojećim Carstvom; ona je prethodno odbila OBE 1977.[8] Kasnije je prihvatila imenovanje za člana Ordena časti krajem 1999. godine za istaknutu službu naciji.[9] Takođe ju je Kraljevsko književno društvo imenovalo za članstvo.[10]
Tokom kasnih 1990-ih Lesing je imala moždani udar,[11] koji ju je sprečio da putuje tokom kasnijih godina.[12] Još uvek je mogla da pohađa pozorište i operu.[11] Počela je da fokusira svoj um na smrt, na primer pitajući se da li bi imala vremena da završi novu knjigu.[11][13] Umrla je 17. novembra 2013. godine, u dobi od 94 godine, u svom domu u Londonu,.[2][14][15][16][17] nadživela je svoja dva sina a nju je nadživela kći Džin, koja živi u Južnoj Africi.[18]
Književni rad
Njeno najznačajnije delo je roman iz 1962. Zlatna beležnica (The Golden Notebook).
Književni opus Doris Lesing se može podeliti u tri faze. Tokom komunističke faze (1944–56) radikalno je pisala o društvenim pitanjima, temi kojoj se vratila u Dobrom teroristi (1985). Prvi roman Doris Lesing, Trava peva, kao i kratke priče kasnije prikupljene u Afričkim pričama, smešteni su u Južnu Rodeziju (danas Zimbabve) gde je ona tada živela.[19] Zatim je usledila psihološka faza od 1956. do 1969. godine, koja uključuje dela Zlatnu beležnicu i kvintet „Deca nasilja”.[20] Treća faza je bila sufijska faza, koju je istraživala u svojim 70-im godinama, i u nizu naučnofantastičnih (ili kako je ona to radije govorila `svemirska fantastika`) romana i novela Canopus in Argos.[21]
Posle sufističke faze, Lesing je kombinovala sva tri navedena književna pristupa. Neki kritičari posmatraju njeno delo kao feminističku literaturu, dok je sama književnica to negirala.
Ovo traje već 30 godina. Dobila sam sve nagrade u Evropi, baš sve, pa sam oduševljena zbog toga. To je rojal fleš
— Reakcija Doris Lesing na vest o dodeli Nobelove nagrade
U maju 2008. izjavila je da se Nobelova nagrada za nju pretvorila u „pravu katastrofu“[22]. Naime, tvrdi da je prestala da piše otkad je dobila ovu nagradu i da umesto toga samo daje intervjue. Upozorila je mlade pisce da koriste svoj talenat, jer on brzo nestaje.
Sa petnaest godina Lesing je počela da prodaje svoje priče časopisima.[23] Njen prvi roman, Trava peva, objavljen je 1950.[24] Delo koje je privuklo njenu međunarodnu pažnju bila je Zlatna beležnica, objavljeno 1962.[25] Do svoje smrti objavila je više od 50 romana, neke pod pseudonimom.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 82193757
