ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1961
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Faulkner, William, 1897-1962 = Fokner, Vilijam, 1897-1962
Naslov Nepobeđeni : roman / Vilijem Fokner ; [preveo s engleskog Svetozar Brkić]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂunvanquished. srp
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1961
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1961 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis 205 str. : autorova slika ; 20 cm
Drugi autori - osoba Brkić, Svetozar, 1916-1993 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Brkić, Svetozar, 1916-1993 (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Savremena svetska književnost
(Karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: The unvanquished / William Faulkner
Str. 5-16: Uz ovaj Foknerov roman / Svetozar Brkić.
Predmetne odrednice Fokner, Vilijam, 1897-1962

Rečima svoga junaka, Bajarda Sartorisa, od njegovog mladićkog do zrelog doba, u ovom svom romanu Fokner nam govori o burnom američkom Jugu, o njegovom sukobu generacija i rasa, o nestajanju starih aristokratskih tradicija, o prodiranju novih načina života i novih shvatanja morala. Bajard Sartoris neće više da ubija kao što je ubijao i bio ubijen njegov otac. On pobeđuje strah, nagon i tradiciju radi ljubavi među ljudima, radi budućnosti. Tako u ovom, jednom od ranijih Foknerovih dela, već naziremo ono što je rekao prilikom primanja Nobelove nagrade, 1949: „...Ljudsko srce u sukobu sa sobom može jedino da stvori dobro delo... o tome jedino vredi pisati, to je jedino vredno samrtnih muka i znoja.`

Vilijam Fokner (Nju Olbani, Misisipi, 25. septembar 1897 – Oksford, Misisipi, 6. jul 1962), bio je američki književnik.
Odrastao u provincijskoj sredini, na severu siromašne savezne južne države Misisipi. Taj kraj i ljudi ostavili su neizbrisiv trag u njegovoj prozi. Fokner nije maturirao, ali je mnogo čitao (od svetskih klasika do francuskih simbolista: Pola Verlena, Vajlda, Dostojevskog, Flobera, Remboa, Svinburna, Šekspira, Servantesa).
1918. primljen je kao dobrovoljac u pilotsku školu britanskog vazduhoplovstva u Kanadi. Nakon rata vratio se u Oksford, gde je proživeo najveći deo života (pred kraj života često je boravio u državi Virdžiniji kod ćerkine porodice). Nakon pesama i kraće proze, prvi mu je početnički roman „Vojnikova plata“, 1926. Budući da je teško nalazio izdavače, do kraja II. svetskog rata povremeno je odlazio u Holivud, gde je pisao i prepravljao uglavnom tuđe scenarije; poznate su njegove prerade Hemingvejevih romana. Poslednjih petnaestak godina života uživao je veliku popularnost i bio svojevrstan ambasador američke kulture u Evropi, Južnoj Americi i Japanu. Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, održavši pri tom verovatno najpoznatiji i najbolji govor koji je ikada izgovoren tokom te svečanosti.
Romani
„Vojnikova plata“, (1926)
„Komarac“, (1927)
„Sartoris“, (1929)
`Buka i bes`, (1929)
„Kad ležah na samrti“, (1930)
„Svetilište“, (1931)
„Svetlost u avgustu“, (1932)
„Avesalome, Avesalome!“, (1936)
„Divlje palme“, (1939)
„Zaselak“, (1940)
„Siđi, Mojsije“, (1942)
„Uljez u prašinu“, (1948)
„Rekvijem za opaticu“, (1951)
„Bajka“, (1954)
„Grad“, (1957)
„Palata“, (1960)
„Lupeži“, (1962)
„Zastave u prašini”, (1973)

MG155 (L)