Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | AKS BEX City Express Pošta CC paket (Pošta) DExpress Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
kao na slikama
Geopoetika, 2002.
190 strana.
Lepo očuvana.
Gream Hendriks, istoričar, napustio je svoju neprijatnu suprugu Barbaru zbog znatno prijatnije En, i veoma je zadovoljan tom promenom. Gotovo da ne može da poveruje da je imao toliko sreće; provodi vreme razmišljajući o En, u jednu svesku zapisuje kakvu je odeću nosila pojedinih dana. To blaženo stanje traje sve do onog dana kada će je uhvatiti kako čini „preljubu` na filmskom platnu. En je, naime, pre nego što su se venčali, bila osrednja filmska glumica.
Ubrzo, Gream počinje da prati i najmanje tragove, da pregleda njene knjige tražeći posvete bivših ljubavnika i da bezbroj puta iznova gleda onih nekoliko loših filmova u kojima je ona igrala.
Nije baš da on osuđuje En zbog toga što je imala prošlost, ali njemu istorija mnogo znači.
Џулијан Патрик Барнс (енгл. Julian Patrick Barnes; Лестер, 19. јануар 1946) је савремени британски писац, припадник постмодерног правца.
Биографија
Џулијан Барнс рођен је у Енглеској, у Лестеру, 19. јануара 1946. године. Школовао се у Лондону од 1957. до 1964, а високо образовање из области савремених језика стекао је на Kолеџу Магдален у Оксфорду. Дипломирао је 1968, а потом је три године радио као лексикограф на Оксфордском речнику енглеског језика. Године 1977. почео је да ради као критичар и уредник књижевне рубрике у часописима Њу стејтсмен и Њу ривју. Писао је ТВ критику, прво за Њу стејтсмен, а затим за лондонски Обзервер.[1] Писао је и крими романе под псеудонимом Ден Кавана (енгл. Dan Kavanagh).
Његов брат је Џонатан Барнс.
Награде
Три пута је био међу номинованима за награду Ман букер (за роман Флоберов папагај 1984. године, за роман Енглеска, Енглеска 1998. године и за роман Артур и Џорџ 2005. године). Наградом Ман букер награђен је 2011. године за роман Ово личи на крај (The Sense of an Ending).[2][3]
Дела
Уколико није назначено другачије, у питању је роман.
Metroland (Метроленд), 1980.
Before She Met Me (Пре него што ме је срела), 1982.
Flaubert`s Parrot (Флоберов папагај), 1984.
Staring at the Sun (Зурећи у сунце), 1986.
A History of the World in 10½ Chapters (Историја света у 10 1/2 поглавља), 1989.
Talking it Over (Троје), 1991.
The Porcupine (Бодљикаво прасе), 1992.
Letters from London (Писма из Лондона 1991-1995), 1995. – Барнсови чланци из часописа The New Yorker
Cross Channel (Обале Ламанша), 1996. – приче
England, England (Енглеска, Енглеска), 1998.
Love, Etc. (Љубав, итд.), 2000.
Something to Declare (Нешто да пријавите), 2002. – есеји
The Pedant in the Kitchen (Цепидлака у кухињи), 2003. – записи о кулинарству
The Lemon Table (Сто од лимуновог дрвета), 2004. – приче
Arthur & George (Артур и Џорџ), 2005.
Nothing to Be Frightened Of (Није то ништа страшно), 2008. – приче
Pulse (Пулс), 2011. – приче
Ово личи на крај, 2011.
Through the Window (Кроз прозор), 2012. – 17 есеја и кратка прича
Levels of Life (Нивои живота), 2013. – мемоари
Keeping an Eye Open: Essays on Art (Бити на опрезу - Есеји о уметности), 2015. – есеји
The Noise of Time (Šum vremena), 2016.
Дела под псеудонимом Ден Кавана
Duffy, 1980.
Fiddle City, 1981.
Putting the Boot In", 1985.
Going to the Dogs, 1987.