Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

odlično
kao na slikama


retko

Rec i misao


Čitaoci više vole tragično shvatanje sveta, pa roman Buđenje nije doživeo popularnost kakva bi mu po umetničkoj vrednosti pripala. Čita se rado Kamijev Stranac, Sartrova Mučnina, ali ne i Buđenje. To je francuski roman Gazdanova, drugačiji od ostalih njegovih dela. Više ne piše o Rusima, sada je njegovo interesovanje usmereno na Francuza, malog službenika, računovođu koji se vratio iz Drugog svetskog rata. Pjer je čovek koji posle smrti majke, kojoj je pokušao da u poslednjim godinama učini život lagodnijim, izgubio svaki razlog življenja. Otišao je u posetu na selo poznaniku sa fakulteta i tamo video žensko potpuno beslovesno biće, ženu zver. Izgubila je sposobnost govora, higijenske navike od udara koji je preživela bežeći od bombardovanja Pariza. Živela je u nekoj izbi u koju je smestio njegov prijatelj, donosio joj hranu, sažaljevao je. Nije verovao da ona može da se oporavi. Pjer je vodi u svoj stan u Parizu i posle brige o njoj, u jednom trenutku, nakon njene teške bolesti ona odjednom dolazi sebi, može da govori, razume, oči joj imaju ljudski izraz. I sada imamo situaciju da je ona pripadala plemstvu, imala je privatne profesore, obrazovnog oca koji joj je bio posvećen. Društveni jaz je između njih, ali se otkriva da su ipak srodne duše. Kad se to tako kaže, ima se utisak jednostavne moralističke priče, ali način na koji je napisana je usložnjava i čini krajnje zanimljivom. Različiti kulturni i društveni nivo roditelja još više podvlači klasnu razliku. Anina majka je ohola plemkinja, otac obrazovan i inferioran u tom braku jer nije plemić. On se bavi filozofskim razmišljanjima i svojim biznisom. Njih dvoje ne govore međusobno. Pjerov otac je poluboem, kladioničar, poluobavešteni brbljivac. Majka neobrazovana domaćica, žrtva porodice. Da nije rata i nesreće, Ana i Pjer ne bi ni na koji način mogli da stupe u kontakt: on se ne bi usuđivao, ona ga ne bi primetila.