Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

lepo očuvano


Alis Manro (engl. Alice Munro; Vingam, Ontario, 10. jul 1931 — Port Houp, 13. maj 2024) bila je kanadska književnica.[2] Pisala je na engleskom jeziku. Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 2013. i Man Booker International nagrade 2009. za životno delo. Takođe je trostruki dobitnik kanadskog priznanja Governor General`s Award za prozu.[3][4][5]
Alis Manro

Lični podaci
Puno ime
Alis En Lejdlou
Datum rođenja
10. jul 1931.
Mesto rođenja
Vingam, Ontario, Kanada
Datum smrti
13. maj 2024. (92 god.)
Mesto smrti
Port Houp, Kanada
Književni rad
Uticaji od
Vilijam Maksvel, Judora Velti, Džejn Ostin, Šarlot Bronte, Emili Bronte, Stendal, Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski, Džon Apdajk,[1] Ivan Turgenjev, Anton Čehov, Ketrin Mensfild, Džejms Džojs, Tomas Man, Franc Kafka, Marsel Prust, Ajris Merdok
Najvažnija dela
„Životi devojaka i žena“
„Sobarica prosjak“
„Prijatelj iz moje mladosti“
„Ljubav dobre žene“
Nagrade
Governor General`s Award (1968, 1978, 1986)
Gilerova nagrada (1998, 2004)
Man Booker International Prize (2009)
Nobelova nagrada za književnost (2013)
Priče Manroove najčešće su smeštene u okrugu Hjuron u jugozapadnom delu Ontarija[6] One istražuju složenost ljudske psihologije jednostavnim proznim stilom.[7] Manroova se smatra „jednim od najvećih savremenih proznih pisaca“, a Sintija Ozik nazvala ju je „našim Čehovom“[8]
Mladost
Književni rad
Stil pisanja
uredi
Mnoge Manroovine priče su smeštene u okrugu Hjuron, Ontario. Njena snažna regionalna preokupacija je jedna od odlika njene fikcije. Druga je sveznajući narator koji služi da da smisao svetu. Mnogi porede Manroovine okolnosti malog mesta sa piscima ruralnog Juga Sjedinjenih Država. Kao i u delima Vilijama Folknera i Flaneri O’Konor, njeni likovi se često suočavaju sa duboko ukorenjenim navikama i tradicijama, ali reakcije Manroovivih likova su generalno manje intenzivni od južnih pisaca na tu temu. Njeni muški likovi teže da obuhvate osobine svakog čoveka, dok su njeni ženski likovi složeniji. Mnogo Manroovinog rada prikazuje doslovno žanr poznat kao Južnoontarijski sirovi.[17]
Manroovin rad je često poređen sa velikim piscima kratkih priča. U njenim pričama, kao i u Čehovljevim, radnja je u drugom planu i malo toga se dešava. Kao i kod Čehova, Garan Holkoumb primećuje: „Sve je bazirano na epifaničnom trenutku, naglo prosvećivanje, koncizan, suptilan, otkrivajući detalj.“ Njen rad se snosi sa „ljubavlju i poslom, i neuspehu kod oba. Ona deli Čehovljevu opsesiju vremenom i našu veoma žaljenu nemogućnost da odložimo ili sprečimo njegovo nemilosrdno napredovanje.“[18]
Česta tema njenog rada, posebno vidljiva u njenim ranijim pričama, bila je dilema devojke koja se približava punoletstvu i koja se sukobljava sa svojom porodicom i gradićem u kojem je odrastala. U skorijim delima, kao što je Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak (2001) (Hateship, Friendship, Courtship, Loveship, Marriage) and i Begunac (Runaway) ona zamenjuje fokus nevoljama srednjih godina, ženama koje su same, i starošću.
Manroovina proza otkriva nejasnoće života: „ironično i ozbiljno u isto vreme“, „moto pobožnosti i časti i vatrena netrpeljivost“, „posebno, beskorisno znanje“, tone piskave i „srećne sramote“, „loš ukus, bezdušnost, radost toga“. Njen stil stavlja fantastiku pored uobičajenog, gde svako potkopava druge na način da jednostavno i bez napora budi život.[19] Kako Robert Taker primećuje:
„Manroovino pisanje stvara... empatijsku uniju među čitaocima, kritičarima najvidljivije među njima. Njeno pisanje nas privlači svojom istinotošću — ne mimezisom, takozvanim, i ... realizmom, već prvenstveno osećanjem postojanja onoga što jesmo ... jednostavno bitisanjem ljudskog bića.“[20]
Mnogi kritičari su tvrdili da Manroovine priče često imaju emocionalnu i bukvalnu dubinu romana. Neki su pitali da li Manro zapravo piše male priče ili romane. Aleks Kigan, pišući u „Elektirici“, dao je jednostavan odgovor: „Koga je briga? U većini Manroovinih priča ima mnogo toga kao u mnogim romanima.“[21]
Lični život
Dela
uredi
Originalne zbirke kratkih priča
uredi
Ples srećnih senki (Dance of the Happy Shades)- 1968 (dobitnik Governor General`s Awards 1968)
Životi devojaka i žena (Lives of Girls and Women) - 1971
„Nešto što sam mislila da ti kažem“ (Something I`ve Been Meaning to Tell You) - 1974
„Ko misliš da si?“ (Who Do You Think You Are?)- 1978 (dobitnik Governor General`s Awards 1978; takođe objavljena i kao The Beggar Maid, „Sobarica prosjak“)
„Meseci Jupitera“ (The Moons of Jupiter)- 1982 (nominovan za Governor General`s Awards 1982)
Znaci ljubavi (The Progress of Love)- 1986 (dobitnik Governor General`s Awards za fikciju 1986)
„Prijatelj iz moje mladosti“ (Friend of My Youth)- 1990 (dobitnik Trillium Book Award)
„Otvorene tajne“ (Open Secrets)- 1994 (nominovan za 1994 Governor General`s Awards)
„Ljubav dobre žene“ (-{The Love of a Good Woman}-) - 1998 (dobitnik Gilerove nagrade 1998)
„Mržnja, prijateljstvo, udvaranje, ljubav, brak“ (Hateship, Friendship, Courtship, Loveship, Marriage) - 2001 (reobjavljeno kao Away From Her)
Бекство (Runaway) - 2004 (добитник Гилерове награде. 2004. ISBN 978-1-4000-4281-4.
„Pogled iz kamenog zamka“ (The View from Castle Rock) - 2006
„Previše sreće“ (Too Much Happiness)- 2009
Goli život (knjiga) (Dear Life)- 2012
Kompilacije kratkih priča
uredi
Governor General`s Literary Award za fikciju na engleskom jeziku (1968, 1978, 1986)
Kanadska knjižarska nagrada za Živote devojaka i žena (1971)
Uži izbor za godišnju (UK) Bukerovu nagradu za fikciju (sada Man Booker Prize) (1980) za delo Sobarica prosjak (The Beggar Maid)
Marian Engel Award (1986)
Trillium Book Award za Prijatelj iz moje mladosti (Friend of My Youth) (1991), Ljubav dobre žene (1999) i Dragi živote (2013)[24]
WH Smith Literary Award (1995, UK) za Otvorene tajne (Open Secrets)
PEN/Malamud Award za izvrsnost u kratkoj fikciji (1997)
Nagrada nacionalnog kruga književnih kritika (1998, SAD) za Ljubav dobre žene (The Love of a Good Woman)
Gilerova nagrada (1998 and 2004)
Rea nagrada za kratku priču (2001) data živom američkom ili kanadskom piscu.
Libris nagrada
O. Henri nagrada za nastavljanje dostignuća u kratkoj fikciji u SAD za „Strast“ (Passion, 2006) i „Za šta hoćeš da znaš“ (What Do You Want To Know For, 2008)
Man Booker međunarodna nagrada (2009, UK)[25]
Kanadsko-australijska književna nagrada
Komonveltova nagrada za pisce regionalna nagrada za Kanadu i Karipska ostrva.
Nobelova nagrada za književnost (2013) kao „majstor sveobuhvatne kratke priče“.