ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Fernando Pesoa je plodonosan pisac, revolucionar umetničkog izražavanja i nesvakidašnji poeta, koji izlazi iz okvira strogog, nametnutog i klasičnog pesništva. Ne robuje pravilima i pesničkim normama vec je vođen unutrašnjom potrebom i sopstvenom filozofijom slobode i nematerijalnog poimanja sveta. `Pisac prirode`, kako je sam sebe nazivao, sluga je svojih čula kroz koja opisuje prirodu koju vidi i pritom nudi čitaocu svoju percepciju života - nesputanog, običnog i jednostavnog.
Knjiga je podeljena na tri dela, potpisana imenima Alberta Kaejra i Rikarda Reisa, poznatim pseudonimima pisca. `Čuvar stada` (I deo), `Odvojene pesme` (II deo) i `Ode` (III deo), celine su kojima pesnik na različite, a opet bliske načine iznosi svoje poimanje života i sveta.



Fernando Pesoa (13. jun 1888, Lisabon — 30. novembar 1935, Lisabon) bio je portugalski pesnik, esejista, astrolog i prevodilac.[1] Smatra se najvećim pesnikom portugalske književnosti dvadesetog veka i jednim od najznamenitijih i najoriginalnijih pisaca svetske književnosti. Pored portugalskog stvarao je i na engleskom jeziku.

Pesoa je veći deo života proveo u rodnom gradu Lisabonu, gde je radio, poput Kafke i Kavafija, kao činovnik, korespondent u trgovačkim poslovima. Taj činovnički život, po rečima samog pesnika, bio je lažan: onaj gde nas na kraju strpaju u neki sanduk. Pravi Pesoin život, odnosno njegovi životi, odvijali su se u snu, u poeziji. Aktivno je učestvovao u modernističkim tokovima transformacije portugalske književnosti, objavljujući poeziju, književnu kritiku i uređujući časopise. Pokazivao je interesovanje prema okultizmu i ezoteriji. Slavu je stekao nakon smrti i najveći deo njegovog stvaralaštva štampan je posthumno.

Njegova poezija je poznata po tome što je, pišući stihove, stvorio čitav niz alternativnih pesničkih ličnosti i pisao čitave zbirke poezije u njihovo ime, ili tačnije, pod njihovim imenima. Te složene pseudonime nazivao je heteronimima i procenjuje se da ih je stvorio preko 80. Među njima se posebno izdvajaju Alberto Kaejro, Alvaro de Kampuš i Rikardo Reiš.[2] Pesoa je dao svoj trojici različite biografske podatke, karaktere, fizionomiju, a u posebnim slučajevima i smrt. Dozvolio je da svaki od njih bude nezavisan od njega u toj meri da se pridružio Kampušu i Reišu, koji su Kaejra proglasili za svog učitelja ili poetskog pretka. Meksički pesnik Oktavio Paz, jedan od Pesoinih pobornika, u svom eseju je sažeto opisao ovu četvorostruku pesničku ličnost: Kaejro je sunce u čijoj se orbiti okreću Reiš. Kampuš i Pesoa. U svakom od njih postoje čestice negacije ili nerealnog. Reiš veruje u formu, Kampuš u duhovni svet, Pesoa u simbole. Kaejro ne veruje ni u šta. On prosto postoji.[3] Na polju proze Pesoa je najpoznatiji po „Knjizi nespokoja”.

Biografija
Detinjstvo

Šestogodišnji Pesoa (1894)
Fernando Pesoa je rođen 13. juna 1888. u Lisabonu. Njegov otac Žoakim de Seabra Pesoa, činovnik i muzički kritičar, umro je od tuberkuloze 13. jula 1893, kada je budućem pesniku bilo pet godina. Šest meseci kasnije od iste bolesti umro je i njegov brat Žorže. Pesoina majka, Marija Madalena, ponovo se udala 1895. za Žoaoa Miguela dos Santos Rozaa, portugalskog ambasadora u Durbanu. Sledeće godine je Pesoa zajedno sa majkom otplovio kod očuha u Južnoafričku Republiku, gde će ostati narednih deset godina. Tamo se školovao u katoličkoj školi, kojom su rukovodile irske i francuske monahinje. U srednju školu je krenuo aprila 1899, gde je naučio engleski i razvio ljubav prema anglofonoj književnosti. U godini u kojoj se pripremao za polazak na univerzitet, pohađao je i večernju višu poslovnu školu.

Pesoa je još kao dete počeo da piše. Takođe, vrlo je rano počeo da osmišljava književne ličnosti, čijim će imenima potpisivati svoja dela. Prvi poznati heteronim, koji je smislio dok je još bio dete, bio je Ševalije de Pa, navodni francuski plemić. U tinejdžerskim godinama pisao je priče na engleskom, od kojih su mnoge ostale nedovršene. Neke od njih je potpisao imenom Dejvid Merik.[4] Kada je imao šesnaest godina, časopis The Natal Mercury (6. jul 1904) mu je objavio pesmu Hillier did first usurp the realms of rhyme... zajedno sa uvodnim tekstom Čitam sa velikim zadovoljstvom.... Te tekstove je potpisao pseudonimom Čarls Robert Anon. U decembru 1906. durbanski srednjoškolski časopis mu je objavio esej Makoli.[5] Od februara do juna 1905. u odeljku Čovek na mesecu u časopisu The Natal Mercury, objavio je najmanje četiri soneta: Džozef Čamberlajn, Za Englesku I, Za Englesku II i Sloboda.[6] Pored ovih imena, mladi pisac je potpisivao radove tokom ovog perioda i imenima Horas Džejms Faber, Aleksandar Serč i drugim.

Mladost
Deset godina nakon dolaska u Južnoafričku Republiku sedamnaestogodišnji Pesoa se vratio u Lisabon 1905. ne bi li studirao diplomatiju. Međutim, loše zdravstveno stanje, neuspešni rezultati na fakultetu i studentski štrajk protiv diktature premijera Žoaoa Franka, stavili su tačku na njegovo školovanje nakon dve godine. Pesoa je nastavio da se sam obrazuje, učeći u biblioteci. Počeo je da radi u avgustu 1907. kao činovnik u američkoj trgovačkoj obaveštajnoj agenciji. Njegova baba je umrla u septembru iste godine, ostavivši mu manju svotu novca u nasleđe. Dobijeni novac je utrošio u osnivanje izdavačke kuće Empreza Ibis. Izdavačka kuća nije bila uspešna, te je zatvorena 1910, ali je simbol ibisa, svete ptice drevnih egipćana i stvaraoca alfabeta po grčkoj mitologiji, ostao važan u njegovom stvaralaštvu.

Brat njegovog očuha, Enrike dos Santos Roza, penzionisano vojno lice i pesnik, upoznao je mladog Pesou sa porugalskom poezijom; pre svega sa romantičarskim i simbolističkim pesnicima 19. veka.[7] Zajedno sa grupom umetnika, među kojima su bili i Mario de Sa-Karneiro i Almada Negreiros, pokrenuo je časopis Orfej. Iako se danas smatra časopisom koji je uveo modernizam u porugalsku književnost, Orfej se ugasio posle dva broja, jer izdavači nisu mogli da obezbede finansijska sredstva. U časopisu je izašlo i nekoliko pesama pod Pesoinim heteronimom Alvaro de Kampuš.[8][9] Pesoa je pokrenuo i časopis Atina (1924–25), u kojem je objavljivao pod heteronimima Alberta Kaejra i Riharda Reiša.[10] Pored ova dva pokušaja da pokrene sopstveni časopis, portugalski pesnik je tokom života pisao kao saradnik u više od deset različitih magazina.

Književna aktivnost
Tokom Prvog svetskog rata Pesoa se pismeno obratio nekolicini britanskih književnih izdavača sa nadom da će uspeti da obezbedi štampanje pesničke zbirke na engleskom jeziku Besni violinista (The Mad Fiddler). Uprkos naporima to mu nije pošlo za rukom, ali je ugledni književni časopis Athenaeum objavio jednu pesmu iz zbirke.[11] Sama zbirka će biti objavljena posthumno. Nakon ovog neuspeha u Lisabonu je 1918. objavio dve knjižice sa stihovima na engleskom jeziku: zbirku 35 soneta i poemu Antinoj, u kojoj je opevao homoseksualnu ljubav između rimskog cara Hadrijana i Antinoja. Zajedno sa svojim prijateljima osnovao je izdavačku kuću Olisipo, u kojoj je 1921. objavio svoje dve zbirke na engleskom jeziku: Pesme na engelskom I–II i Pesme na engleskom III. U ovoj izdavačkoj kući objavio je i nekoliko knjiga svojih prijatelja — Pronalazak vedrog dana (A Invenção do Dia Claro) Žozea de Almade Negreirosa, Pesme (Canções) Antonija Botoa i Obogotvorena Sodoma (Sodoma Divinizada) Raula Leala. Pošto Boto i Leal nisu skrivali sopstvenu homoseksualnost i o njoj su otvoreno pevali u svojim pesmama, izdavačka kuća se našla na udaru konzervativnih struja, te je vlada zabranila obe knjige. Pesoa je napisao nekoliko tekstova u njihovu odbranu.

Smrt
Pesoa je umro 30. novembra 1935, u svojoj 47 godini. Za života objavio je četiri knjige poezije na engleskom i jednu na portugalskom jeziku. Većina njegovih dela štampano je posthumno. Njegova neobjavljena zaostavština nađena je u drvenom sanduku, gde je ležalo pohranjeno 25.574 lista neuređenog rukopisa i tekstova kucanih pisaćom mašinom. Ovi tekstovi se od 1988. čuvaju u Narodnoj biblioteci Portugalije. Pedeset godina nakon smrti, 1985, Pesoini zemni ostaci su izmešteni u Jeronimski manastir, gde su sahranjeni i drugi znameniti Portugalci.

Privatni život
O Pesoinom intimnom životu se manje zna. Jedina devojka za koju biografi sa sigurnošću znaju da ju je Pesoa voleo bila je Ofelija Keiroz, devetnaestogodišnja sekretarica, koja je radila u istom preduzeću, gde je tridesetjednogodišnji Pesoa radio kao prevodilac. Sačuvana je njihova prepiska. Pesoa se nikad nije ženio.

Okultizam i astrologija

Astrološka karta Pesoinog heteronima Rikarda Reiša
Pesoa je gajio strastveno interesovanje prema spiritizmu, okultizmu i ezoteriji. Prvi dodir sa spiritizmom imao je između 1912. i 1914. godine, dok je živeo kod porodice svoje tetke Anike, sa kojom je izvan kuće učestvovao u spiritističkim seansama. Pesoino interesovanje prema prizivanju duhova se pojačalo u drugoj polovini 1915, dok je radio na prevodima knjiga iz teozofije. Sledeće godine je postao spiritualistički medijum, te je tvrdio da kanališe različite duhove kroz automatsko pisanje. O ovim iksustvima detaljnije se saznaje iz Pesoinog pisma napisanog 24. juna 1916. svojoj tetki Aniki, koja je tada živela u Švajcarskoj sa ćerkom i zetom. U njemu Pesoa tvrdi da je pored automatskog pisanja imao i astralne i eterične vizije i da je bio u stanju da vidi magnetne aure. Osećao je više radoznalost nego strah i tražio je od svoje tetke diskretnost, pošto bi mu javno pričanje o tome donelo više problema nego prednosti. Takođe, navodno je Pesoa u više navrata, dok se posmatrao u ogledalu, umesto svog odraza video četiri različite osobe, odnosno, četiri svoja heteronima.[12]

Fernando Pesoa je, takođe, bio i astrolog. Sačinio je više od 1.500 astroloških natalnih karti poznatih istorijskih ličnosti. Načinio je i proučavao natalne karte: Šekspira, Bajrona, Oskara Vajlda, Šopena, Robespjera, Napoleona, Musolinija, Vilhelma II, Leopolda II i dr. Pesoa je osmislio 1915. heteronim astrologa pod imenom Rafael Baldaja. Pod ovim imenom planirao je da napiše Astrološki sistem i Uvod u proučavanje okultizma. Svoje astrološke usluge naplaćivao je između 500 i 5.000 reisa. Osim klijentima, prijateljima i samom sebi, Pesoa je proučavao i horoskop svojih heteronima.[13]

Pored astrologije i spiritizma, Pesoa se interesovao za harmetizam, okultizam, ezoteriju, teozofiju, rojzenkrojcere, masoneriju i neopaganizam. Dopisivao se sa britanskim okultistoim Alisterom Kroulijem, sa kojim se sureo u Portugalu 1930, kada mu je pomagao u izvršenju lažnog samoubistva za javnost.[14] Takođe, preveo je njegovu pesmu Himna Panu,[15] a u ličnoj biblioteci je posedovao Kroulijevu knjigu Magija u teoriji i praksi. Pesoa je u više navrata pisao o Kroulijevom učenju telema.[16]

Politički stavovi
Pesoa je svoja politička ubeđenja opisao sintagmom „mistički nacionalista”. Iako je gajio simpatije prema monarhističkom uređenju, bio je protivnik obnavljanja monarhizma u Portugaliji. Bio je elitista i suprostavljao se populističkim pokretima poput komunizma, fašizma, socijalizma, ali i katolicizma..[17] Podržao je vojni puč 1917. i 1926. Napisao je pamflet 1928. u kome je podržao vojnu diktaturu, ali je 1933. sa osnivanjem Nove Države načinio otklon od vlasti i počeo je javno da kritikuje Salazara i generalno fašizam. Salazarov režim ga je zabranio 1935. nakon što je napisao pamflet u odbranu masonerije.