Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dzejms Fenimor Kuper - Prerija
Kozna carapa III
Edicija `Plava ptica`, knjiga 7

Decja knjiga, Beograd, 1954.
Meki povez, zastitni omot, 452 strane.
IZUZETNO RETKO SA DOBRO OCUVANIM OMOTOM, A OVAJ PRIMERAK JE UPRAVO TAKAV!

Плава птица је чувена едиција романа за децу. Едицију je покренуо издавач и књижар Геца Кон у свом „Издавачком предузећу Геца Кон” 1938. године, а уредник је био драмски писац и преводилац Живојин-Бата Вукадиновић. После Другог светског рата и национализације, на темељу Коновог предузећа настала је Просвета која је 1977. наставила издавање едиције `Плава птица`.[1] Ова едиција сматра се најбољом едицијом књига за децу икада објављеном на српском језику. У периоду после Другог светског рата књиге из ове едиције достизале су тираже од 500.000 примерака.[2]
Настанак едиције
Књижара Геце Кона, у Кнез Михаиловој улици у Београду, која данас носи његово име

Едицију романа за децу Плава птица покренуо је београдски издавач и књижар, чувени Геца Кон (1873 — 1941). Ово је била само једна од многих едиција из области књижевности и стручне литературе, за децу и одрасле, које је овај први гигант српског издаваштва покренуо, а било их је пар десетина - Каријатиде, Плејаде, Школски писци, Српска књижевност, Златна књига, Позоришна библиотека, Историја хришћанске књиге, Наша књига, добар друг...[3]

Иницијатива за оснивање једне овакве едиције књига за децу потекла је од Живојина-Бате Вукадиновића (1902 – 1949), драмског писца и преводиоца. Вукадиновић је, по завршетку студија светске књижевности и филозофије, радни век провео као новинар „Политике”, у којој је 1930. увео додатак – „Политику за децу”. Подстицао је књижевност за децу, а осим Плаве птице основао је и уређивао и едицију књига за децу Златна књига, такође у издању Геце Кона.[1]

Убрзо по окупацији Југославије Геца Кон и цела његова породица одведени су у концентрациони логор, где су и убијени, а цела Конова имовина је конфискована од стране окупационих власти. „Издавачко предузеће Геца Кон” продато је издавачкој кући „Југоисток” за 24 милиона динара, док су за комесара „Југоистока” поставиле Адолфа Мостбека, некадашњег представника бечке фирме „Urban & Schwarzenberg” за Хрватску и Србију. „Југоисток” је наставио са издавачком делатношћу Геце Кона. Наставили су да објављују и књиге у неким од едиција које је Кон покренуо, а међу њима је била и Плава птица.
После ослобођења Београда, 1944. године, Влада Народне републике Србије донела је одлуку да се „Издавачка књижарница Геце Кона” (за време рата и окупације власништво издавачке куће „Југоисток”), као и његова породична кућа у Добрачиној 30, где су се налазили штампарија и магацин књига,[11] национализују. Тако су ове зграде прешле у власништво новог предузећа „Просвета”, које је преузело и сва издања Геце Кона.[2] Издавачка кућа Југославија, заједно са Просветом, одлучила је да оживи подухват великог издавача, па је током друге половине 20. века објављено десет кола Плаве птице. Уредник едиције у то време био је Жика Богдановић,[4] а од 1984, уређивање преузима Станислава Радовановић. Најпре је 1977. издата 31. књига, као наставак предратне едиције, а касније (1979-1981) су и реиздата сва три предратна кола (књиге издате током Другог светског рата нису нити бројане нити реиздате).