ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„... današnji čovek je izložen, nezaštićen, danas imamo jednog skroz-naskroz izloženog, nezaštićenog čoveka, do pre samo desetak godina ljudi su se osećali koliko-toliko zaštićeno, ali danas su prepušteni potpunoj nezaštićenosti, rekao je Reger u Ambasadoru. Nemaju gde da se sakriju, nikakvo skrovište više ne postoji, to je ono strašno, rekao je Reger, sve je postalo skroz-naskroz vidljivo i samim tim potpuno nezaštićeno; to znači da čovek danas ne može nigde više da pobegne, danas svuda, bez obzira gde su, ljude proganjaju i love, i oni moraju da beže i sklanjaju se i ne nalaze više nikakvu rupu u koju bi mogli da se zavuku, sem da pobegnu u smrt, to je činjenica, rekao je Reger, to je jezivo, jer svet više nije prijatno mesto, već je samo jezivo mesto. Morate da se pomirite s tim jezivim svetom, Acbaheru, hteli to ili ne hteli, skroz-naskroz ste prepušteni tom jezivom svetu, ako vas ubeđuju u suprotno, onda vas ubeđuju u laž, tom lažju vam danas neprekidno pune uši, u tome su najveštiji pre svega političari i politički brbljivci, rekao je Reger. Svet je užas svoje vrste u kom nijedan čovek više ne nalazi zaštitu, ni jedan jedini, tako je rekao Reger u Ambasadoru.

Tomas Bernhard (nem. Thomas Bernhard; 9. februar 1931 — 12. februar 1989) bio je austrijski književnik i dramaturg.

Bernhard je okarakterisan kao jedan od najvažnijih autora u nemačkom jeziku posleratne, postmodernističke ere.[1] U svojim delima najčešće opisuje likove koji su izloženi duševnom i drugom propadanju. Njegovi radovi obeležavaju ironiju, skepsu, naglašavanje životne apsurdnosti i besmisla.

Bernhard je poznat po doslednom kritikovanju Katoličke crkve. Zabranio je posthumno izvođenje svojih drama na prostoru Austrije. Bio je uz Petera Handkea i Elfride Jelinek, borac protiv pojave fašizma u austrijskom društvu, pored njih jedan od najznačajnijih intelektualaca koji su kritikovali ekstremne desničare.

Napisao je devet romana, nekoliko knjiga priča i kratke proze, kao i nekoliko autobiografskih dela i brojne predstave. Njegova dela su, u više navrata, izazvala javne kontroverze, s obzirom da je Bernhard konstantno napadao tipičan austrijski način tretiranja nacističke prošlosti jednostavnim ignorisanjem onoga što se desilo. Jedna od drama nosi naziv Heldenplatz i predstavlja otvorenu aluziju na bečku centralnu carsku palatu, u kojoj je Hitler održao svoj prvi govor nakon aneksije Austrije pred stotinama hiljada Austrijanaca koji su ga dočekali ovacijama.