Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | BEX Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Beograd 1969. Tvrd povez, ćirilica, XX + 535 strana.
Knjiga je veoma dobro očuvana.
V7
Dnevnici obuhvataju poslednju deceniju i po Kafkinog života (on je umro, ne napunivši 41. godinu, 1924, od tuberkuloze). Stvarno su, međutim, njima potpunije obuhvaćene svega četiri godine: 1911—1914. To je vreme Amerike, Presude, Preobražaja i početaka Procesa. Najobimnije su zabeleške iz 1911. (ako im dodamo i dnevnike sa putovanja u Liberec i Pariz, zauzimaju oko dve petine teksta), zatim iz 1914. Od 1917. do 1921. praktično nemamo ništa, 1922. nešto više, a iz poslednje godine pola stranice. Sasvim je verovatno da su izvesni delovi, naročito iz poslednje godine, nestali ili spaljeni. Osim toga, i Maks Brod je, kako sam ističe u pogovoru, ponešto skratio — ponavljanja, ili aluzije na tada još žive ličnosti. I pored toga, ovo što je sačuvano bilo je više nego dovoljno da dnevnike koji su pred nama svrsta u najpoznatija literarna dela te vrste.
Raznorodnim su, kao što nužno biva, Dnevnici po svojoj sadržini: nastajali su po diktatu trenutka, prema podsticajima slučaja. Ti slučajevi su, doduše, u izvesnom smislu veoma zakoniti, svi teže ka jednom središtu, ali raznoliko je ono što donose kao, tako reći, materijalan povod za refleksiju. Često su to izdvojene rečenice, nedovoljno formulisane misli ili ovlašni zapisi koji treba jednom ka snije da podsete na određena stanja; često se zapis prekida jedva što je i počet, da bi ustuknuo pred prodorom iz spoljašnjeg sveta, narušen bukom, nekim pozivom, gostom, — tako da štošta ni Kafki kasnije, dok je prelistavao nešto starije dnevnike, nije bilo dokraja jasno; često su ti mutni signali takvi zato što su pisani nekom vrstom stenografskog izraza, sa nadom da će kasnije biti dovoljni da pobude sećanje. Ali većina zabeležaka ipak predstavlja jasne i razvijene situacije, ili razuđene misli.
Uslovno, tako reći po ishodištu iz kojeg su predmeti zapisa dospeli u vidno polje svesti, možemo ih podeliti na dve grupe: spoljašnje i unutrašnje. Možemo za to staviti i: svet i sopstveno biće. A to je i osnovni sukob Kafkinog života, pa i ovih zabeležaka.