Godina izdanja: 2017
ISBN: 978-86-519-0739-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Vitkjevič, Stanjislav Ignaci, 1885-1939 = Witkiewicz, Stanisław Ignacy, 1885-1939
Naslov Nezasitost / Stanjislav Ignaci Vitkjevič ; prevela sa poljskog Biserka Rajčić
Jedinstveni naslov Nienasycenie. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2017
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2017 ([Beograd : Glasnik])
Fizički opis 599 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Rajčić, Biserka (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂKnjiževni glasnik. ǂKolekcija ǂGlasovi sveta
(broš.)
Napomene Prevod dela: Nienasycenie / Stanisław Ignacy Witkiewicz
Tiraž 500
Napomene uz tekst
Srr. 595-599: Fenomen Vitkaci / Biserka Rajčić.
Predmetne odrednice Vitkjevič, Stanislav Ignaci, 1885-1939

Nezasitost Stanjislava Vitkjeviča je roman izvrnut naopačke, roman deformacije, rastakanja, u isto vreme dramatičan, epski i metafizički, ali i groteskan i skandalozan. Ništa manje nije se ni moglo očekivati od jednog od „tri musketara poljske avangarde“, ili tri stuba poljske kulture XX veka, hronološki prvog u trijadi Vitkjevič, Šulc, Gombrovič.
„Birajući sudbinu svoju, izabrah ludilo“, rečiti je epigraf koji je Vitkjevič odabrao za svoj roman. Nezasitost nagoveštava slom jednog sveta, prati njegovu agoniju slikajući epsku fresku, grandioznu u svojoj iskrivljenoj mitologiji. Jer, velika književnost stvara čak i kada razara, i to čini s intenzitetom takvog zamaha i koncentracije koji se ne može naći u stvarnosti. Tako Vitkjevič, koji na poslednjoj stranici romana kaže da „gore stoke od ljudi u celom Svemiru nema“, ulaže svu svoju snagu – kreativnu, jezičku, imaginativnu, spekulativnu – u stvaranje spiralne narativne strukture koja sa hotimičnom i skoro izbezumljujućom sporošću vodi čitaoca kroz silazne etape progresivnog poživotinjenja ili, bolje rečeno, progresivnog unutrašnjeg sloma svog junaka, mladog i perspektivnog Genezipa Kapena, dostojnog predstavnika čitavog jednog društva koje ide ka nezaustavljivoj propasti. Nezasitost je, zato, pre svega ogromni koralni roman, užasavajući nagoveštaj onoga što je istorija pripremala Evropi i što su tridesetih godina prošlog veka najmudriji intelektualci i najosetljiviji umetnici mogli da predvide.

Stanislav Ignaci Vitkjevič (polj. Stanisław Ignacy Witkiewicz; Varšava, 24. februar 1885 – Jeziori, 18. septembar 1939) bio je poljski književnik, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Otac mu je bio slikar i teoretičar umetnosti Stanislav Vitkjevič. Do studija slikarstva u Krakovu, koje nikada nije završio, roditelji su mu obezbedili privatne učitelje, te je stekao široko znanje iz humanitičkih i egzaktnih nauka. Bio je poliglota i putovao je po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, a neposredno pred početak Prvog svetskog rata, posetio je Australiju i Novu Gvineju, gde je otišao kao fotograf u pratnji antropologa Bronislava Malinovskog. Bio je oficir Ruske Imperije u Prvom svetskom ratu. Najintenzivnije je delovao i stvarao između dva svetska rata. Nakon što je Nemačka napala Poljsku 1. septembra 1939, prijavio se za vojsku, ali su ga zbog starosti odbili. Nekoliko dana kasnije, kada je i Sovjetski Savez anektirao istočni deo njegove domovine, izvršio je samoubistvo 18. septembra.
Vitkjevičevo stvaralaštvo pripada avangardi. Kao književnik bio je blizak ekspresionizmu i nadrealizmu. U pisanju je primenjivao deformaciju, odstranjivanje stvarnosti, karikaturu, grotesku, fantastiku, parodiju, humor i filozofsku refleksiju. Za života objavio je dva romana Oproštaj od jeseni i Nezasitost, a ostali su štampani posthumno. Napisao je između 1918. I 1925. četrdesetak drama od kojih je dvadeset jedna sačuvana. Na polju teorije umetnosti izdvaja se njegovo delo Teorija čiste forme. Takođe, značajna je njegova esejistička knjiga Narkotici o upotrebi različitih droga pri umetničkom izražavanju. Kao slikar pripadao je grupi Formista. Vitkjevič je stvaralački čin slikanja doživljavao kao metafizičko ujedinjenje s kosmosom, magnoveno razumevanje i ponavljanje njegove metafizičke strukture u senzibilnom materijalu umetničkog dela. Posebno se pročuo po slikanju portreta. Na polju fotografije bio je jedan od prvih umetničkih fotografa Evrope. Slavu je stekao posthumno.


Stanjislav Ignaci Vitkjevič ili samo Vitkaci (1885–1939), filozof, pisac, slikar, fotograf, formista, avangardista, tvorac Teorije Čiste forme. Rođen je 24. februara 1885. u Varšavi. Plemićkog je porekla i sa očeve i sa majčine strane. Ovo ističem s obzirom na značaj roditelja u njegovom životu i obrazovanju, osobito oca, Stanjislava Vitkjeviča, slikara, pisca, arhitekte, ali i majke, Marije Vitkjevič, profesorke muzike. 1890. porodica se zbog obolelosti oca od tuberkuloze preselila u Zakopane, u kome su se nalazili veoma poznati sanatorijumi za plućne bolesti.

MG P36