ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1955
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Flober, Gistav, 1821-1880 = Flaubert, Gustave, 1821-1880
Naslov Izabrana pisma / Gistav Flober ; [izabrao i preveo Milan Predić]
Jedinstveni naslov Correspondance. srpski jezik
Vrsta građe pisma
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1955
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1955 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 237 str., [5] listova s tablama : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Predić, Milan, 1881-1972 (prevodilac) (priređivač, sakupljač) (autor dodatnog teksta)
Predić, Milan, 1881-1972 (prevodilac) (priređivač, sakupljač) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Vremena i ljudi ; 11
(Ppl. sa omotom)
Napomene Prevod dela: Correspondance / Gustave Flaubert
Str. 5-17: Predgovor / Milan Predić
Objašnjenja: str. 233-237.
Predmetne odrednice Flaubert, Gustave, 1821-1880 – Pisma


Gistav Flober (1821–1889), pisac čuvenih romana Gospođa Bovari, Salambo, Sentimentalno vaspitanje i Buvar i Pekiše, bio je mnogo poznatiji kao književnik nego kao čovek. Ali objavljivanje njegove obimne Prepiske prikazalo ga je u novoj i vrlo zanimljivoj svetlosti.
Osobita čar pisama Gistava Flobera je smela, gotovo izazivačka neposrednost, penušava živost, mešavina tumaranja po nemogućnom i očajničkog prikivanja za tle, prezir prema svemu svakidašnjem – i sve je to učinilo da se ona već sad smatraju dragocenim delom francuske književnosti. Ona se mogu svrstati u red ispovesti, ali ispovesti bez ulepšavanja, bez samozadovoljstva, bez literature.
Prepiska nam prikazuje tog pisca izvan njegovog književnog dela. On nije bio suvereni gospodar reči. On nam priznaje svoja mučenja kao što ih nijedan pisac dosad nije priznao. Nikad bol stvaranja nije bio tako iskreno iznesen.
Prepiska s jedne strane, a Floberovi romani s druge, tek to je ceo Flober. U Prepisci je on napisao roman o „gospodinu Gistavu Floberu“, onaj koji nikako nije hteo da napiše i pored navaljivanja Žorž Sandove. I zato ona, i pored dosta protivrečne estetike, durnovite sociologije i ne uvek pravedne slike ljudi i vremena, ipak dodaje Floberovom delu duboki donji ton.
(Iz predgovora prevodioca)

Gistav Flober (fr. Gustave Flaubert) (12. decembar 1812 – 8. maj 1880) francuski realista. U momentima inspiracije napuštao je sve obaveze i prepuštao se pisanju, a često bi proveo cijeli dan u pisanju, i na kraju napisao svega par rečenica. Ovo objašnjava zašto su njegova dela malobrojna, ali izuzetno kvalitetna. Dela Gistava Flobera se naročito ističu lepotom stila i veštinom opažanja. Mnogi istraživači u Floberovom delu nalaze odjeke romantizma. Način na koji je portretisao svoje likove je bio inspirativan za mnoge potonje pisce; od Emila Zole do Marija Vargasa Ljose.
Njegov roman „Gospođa Bovari“, iz 1857, plod je šestogodišnjeg rada i smatra se prvom potpuno realističarskom knjigom. U njoj opisuje život žene u francuskoj provinciji, raspetoj između maštanja i svakodnevice. Kada se pojavila, knjiga je u javnosti izazvala skandal zbog svoje iskrenosti.
U istorijskom romanu „Salambo“ (1862) radnja se dešava u drevnoj Kartagini i nastala je na osnovu utisaka sa putovanja u Tunis. Manje uspešan od „Gospođe Bovari“, ali još uticajniji kao putokaz u razvoju evropskog romana, je Floberov roman „Sentimentalno vaspitanje“ (l`Education sentimentale) iz 1869. Napisao je još romane „Iskušenje Svetog Antonija“ (1874) i „Buvar i Pekiše“ (posthumno objavljen 1881). On i Onore de Balzak su imali veliki uticaj na kasnije realističare i naturaliste: Gi de Mopasan, Karl Hajsmans, i u Engleskoj Džordž Eliot.

MG P27 (MBG)