Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

m4

preveli Mirjana Živković, Zoran Živković
Godina 1986
198 str.
TVRD POVEZ
SF Biblioteka Polaris


Sa svega nekoliko ostrva usred planetarnog okeana, Talasa je predstavljala pravi raj – dom jedne od malih kolonija koje su, pre mnogo vekova, osnovali robotizovani matični brodovi, u vreme kad je Sunce postalo nova i kad je čovečanstvo moralo da napusti Zemlju.
Očarani lepotom Talase i oduševljeni njenim resursima, kolonisti su živeli idiličnim životom, nesvesni monumentalnog evolutivnog događaja koji se polako odvija ispod površine njihovih mora...
A onda je u orbitu dospeo Magelan, noseći u sebi milion izbeglica iz poslednjih, potresnih dana planete Zemlje. Neizvesnost i promena naglo dolaze u spokojni raj po imenu Talasa...
Artur Č. Klark u ovom avanturističkom romanu o istraživanju svemira i izgubljenom raju maestralno pripoveda o utopijskom društvu u dalekoj budućnosti i usput uspešno obrađuje teme apokalipse, ateizma i savršenog društva, kao i posledice dugotrajnog međuzvezdanog putovanja i mogućnosti vanzemaljskog života.

„Drama koja zaokuplja gospodina Klarka odigrava se na širokom platnu. Ona se tiče izazova i ograničenja znanja, sudbine čovečanstva i samog univerzuma.“ – Džerald Džouns, Njujork tajms

Ser Artur Čarls Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke; Majnhed, 16. decembar 1917 – Kolombo, 19. mart 2008) je bio britanski pisac i pronalazač. Uz Ajzaka Asimova smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike, ali za razliku od njega Klark se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama.
Rođen je u Majnhedu u Samersetu u Engleskoj. Posle srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948.
Oženio se Amerikankom Merilin Mejfild u junu 1953. ali su se već u decembru iste godine razveli. Kako je sam kasnije rekao „To je bio ključni dokaz da ja nisam za brak. Ali mislim da svaki čovek to mora da proba barem jednom u životu“.
Njegov najveći doprinos nauci je ideja da bi geostacionarni sateliti mogli da se koriste kao komunikacioni releji. U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu (42.000 km) Klarkovom orbitom.
Godine 1951, napisao je kratku priču Stražar (engl. The Sentinel) koju je poslao na jedno BiBiSi-jevo takmičenje. Priča je odbijena na tom takmičenju i komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom – 2001: Odiseja u svemiru (premijerno prikazan 1968). Iako se na koricama knjige ne nalazi Kjubrikovo ime a na špici filma pod reditelj ne stoji i Klarkovo, sam Klark je često govorio da bi na knjizi moralo da stoji: „Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik“ a na filmu „Režirali Stenli Kjubrik i Artur Klark“.
Od 1956. godine živi u Kolombu u Šri Lanki. 1988. konstantovano je da boluje od post poli sindroma i od tada je vezan za invalidska kolica. Britanska kraljica Elizabeta II ga je 1998. godine proglasila vitezom. Preminuo je 19. marta 2008.
Pogledi