Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nije korišćena knjiga



Autor - osoba Andrić, Branko, 1942-2005 = Andrić, Branko, 1942-2005
Naslov Lanjski sneg / Branko Andrić Andrla
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2022
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”, 2022 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 279 str. ; 23 cm
Zbirka ǂEdicija ǂ„Proza i komentari”
(karton)
Napomene Tiraž 500
O piscu: str. 279.

Branko Andrić Andrla: ,,LANjSKI SNEG”

2022, tvrdi povez, 22,5 x 22,5 cm, 279 str, cena: 1.300,00 dinara

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavio je poslednji antiroman poznatog novosadskog avangardnog umetnika Branka Andrića Andrle „Lanjski sneg”, roman koji se ne može prepričati jer u njemu Andrla nastavlja svoje umetničke eksperimente koji su bili odlika i svih njegovih ranijih knjiga.

„Lanjski sneg” je specifična kozerija o putovanju i mestima za koja nismo sigurni da li postoje ili da li miruju.
Poslednje poglavlje romana ima naziv „Oproštaj”, a poslednje reči su: „Otuđili su se i jedan od drugoga i sami od sebe.”
Andrlin sin, Branko Andrić mlađi, ukazao je uredništvu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” na činjenicu da je u Andrlinoj zaostavštini rukopis romana na kojem je pisac radio poslednjih godina pre tragične pogibije.

Roman počinje „šekspirovom” dilemom: PISATI ILI NE PISATI?
IZ KNJIGE „Lanjski sneg”
Početak, ili jednom piscu ništa nije milije nego da sedi i da piše.
Uvod u osnove onoga što bi se moglo nazvati početkom. Početkom svega. U ovom slučaju bi se to moglo odnositi na nešto što bi suštinski trebalo da predstavlja roman, a možda ne bi tako istinski izgledalo.
Pisati ili ne pisati? To je dilema svakog iole savesnijeg stvaraoca, pisca, pa i onog čoveka koji nije pisac, ali koji bi bio rad da nešto u tom smislu učini, stavi nekakav znak na papir, da učini život radosnim i blesavim. Napiše. Nešto? Pesmu. Priču. Pozorišni komad. Roman. To je jedno veoma važno pitanje, jedno od važnijih – suštinsko.
Pisanje romana, bez potcenjivanja i ponižavanja, odnosno omalovažavanja ostalih brojnih književnih oblika, koji isto tako pretpostavljaju postojanje velikog i izuzetnog talenta, znanja i istrajnosti u radu, daleko je najsloženiji vid literarnog stvaralaštva. Roman je u stanju da se izvrgne u stoglavo čudovište koje je u stanju da se spotakne i saplete o svoje sopstvene noge i stropošta se u potpuno beznađe. I onda je onaj ko ga stvara u stanju da oseti onu pravu, izuzetnu samoću.
Roman „Lanjski sneg” poslednje je Andrlino delo na kome je radio do smrti, ovaj rukopis se prvi put pojavljuje u javnosti.

Branko Andrić – Andrla (Novi Sad , 9. april 1942. – Dunaujvaroš, 20. oktobar 2005) bio je srpski multidisciplinarni umetnik. Bavio se muzikom, pisanjem, filmom i crtanjem stripova. Živeo je u Novom Sadu i Beču.
Branko Andrić je rođen 1942. u Novom Sadu. Njegov otac Branko Andrić (1921–1942) je dva meseca pre nego što će se Andrla roditi, uhapšen od strane mađarskih fašista i ubijen kao hiljade drugih žrtava bačenih pod led zamrznutog Dunava.
Posle završetka humanističke gimnazije (Jovan Jovanović Zmaj) u Novom Sadu, Andrić završava Višu školu za političke nauke u Beogradu i Višu pedagošku školu, smer likovna umetnost u Novom Sadu. Posle studija je počeo da piše za mnogobrojne jugoslovenske kulturne časopise (Letopis Matice srpske, Student, Književna reč, Indeks, Oko, Riječka revija, Polja, Lica i dr). Održavao je mnogobrojne književne večeri po celoj Jugoslaviji i sarađivao je na filmovima Dušana Makavejeva, Želimira Žilnika i Karpa Aćimovića – Godine. Kratak film „Zdravi ljudi za razonodu“ (Litany for ideal people) Karpa Aćimovića – Godine, u muzičkoj pratnji Branka Andrića je dobio prvu nagradu kratkog filmskog festivala u Beogradu i nagradu novinara u Oberhausenu, u Nemačkoj.
Branko Andrić se 1972. preselio u Beč, upoznao Ditera Šragea i učestvovao u programu slobodnog bioskopa. Pored svoje delatnosti crtača, počeo je da piše pesme na nemačkom („Gastarbajterske pesme“), koje izdaje početkom 80-ih kao samoizdavač. Učestvovao je u osnivanju i oživljavanju Bečke Arene. Njegovom doprinosu programu bečke arene, od 70-ih do 90-ih godina pripada niz književnih večeri, i nastupa grupe Imperium of jazz, kao i inicijalizacija i organizacija nekoliko muzičkih festivala alternativne muzike sa područja čitave Jugoslavije. Dobija mnogobrojne nagrade kao npr. Prvu nagradu na Kseroks konkursu za umetničku grafiku 1975.
Krajem 70-ih godina Branko Andrić osniva grupu Vojvođanski bluz bend sa kojom nekoliko puta nastupa u Beogradu i Novom Sadu. Početkom 80-ih napušta „Vojvođanski bluz bend“ da bi osnovao „Imperium of Jazz“ (pravilno se piše sa v, latinskim u). U bendu su od samog početka nastupali najbolji muzičari iz Novog Sada. Do 2005. nastupalo je 150 muzičara u raznoraznim aranžmanima. Poznatija imena: Boris Kovač, Zoran Bulatović – Bale, Jovan Torbica, Zoran Mraković, Atila Šoti...




Avangarda novosadska neoavangarda slobodan tišma postmoderna