ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Db
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Empire „V“
Svetom vladaju krvopije. Ovu metaforu odlučio je da ovaploti u svom novom romanu Viktor Peljevin. Ali vampiri danas ne sisaju krv – to je vulgarno. Oni se hrane energijom ljudi koja se stvara u njihovoj borbi za mesto pod suncem. Tu energiju oni pretvaraju u svoju hranu. Ljudima upravljaju uz pomoć glavnih vampirskih umetnosti – glamura i diskursa, čija je suština u maskiranju i kontroli. Grubo govoreći – glamur su lepe slike, a diskurs – mudre priče o tim slikama. Vampiri se pomalo stide svog zanata. Reč krv se među njima smatra nepristojnom, umesto toga govori se crvena tečnost. Ali krv vampirima ne služi kao hrana, već kao sredstvo za upoznavanje ljudi – dovoljan je jedan neprimetan ugriz i svega dve-tri kapi crvene tečnosti i čitav čovekov život vidi se kao na dlanu. Mogu se saznati ne samo njegove navike i životno iskustvo, već i šta ga interesuje, o čemu razmišlja, šta i koga voli a šta mrzi. Ipak, vampirku ne smete ugristi da biste saznali da li vas ona voli – to dovodi do fiziološke reakcije odbojnosti prema partneru. To je morao da iskusi i glavni junak romana. Tako da – ili ujedi ili voli, sve je čisto i pošteno. Ovo nije roman o ljubavi, kao nijedan od Peljevinovih romana. I ovo je roman o vlasti. Teoretski, ljudi mogu da zavrnu šiju vampirima. Ali to se ne dešava, zato što vampiri preko glamura i diskursa upravljaju predstavama ljudi o svetu kao i o sopstvenom životu. Savremena kultura i sredstva masovnog informisanja stvaraju smetnje i time sprečavaju ljude da slučajno saznaju istinu. Vampiri različitih zemalja hrane se na svojim teritorijama, i ljude čekaju teški dani, jer crvene tečnosti, u svetu nema dovoljno za sve. Što znači, uskoro počinje borba, a glavna oružja su glamur i diskurs. Razmišljanja vampira o tome kako funkcioniše ovaj svet vrlo su ubedljiva i teško je ne poverovati im. Vampiri i Haldejci – njihove ljudske sluge – u Peljevinovoj burleski previše liče na našu elitu i njene metode upravljanja.



Viktor Olegovič Peljevin (rus. Виктор Олегович Пелевин; 22. novembar 1962, u Moskvi) je savremeni ruski pisac.

Nakon više škole Peljevin je dobio diplomu elektromehaničkog inženjera, nakon čega je pohađao seminare kreativnog pisanja. Nekoliko godina radio je kao urednik magazina Nauka i religija gde je pokretao teme poput istočnog misticizma.

Njegova prva priča Čarobnjak Ignat i ljudi (rus. Колдун Игнат и люди) objavljena je 1989. godine, a u sledeće tri godine njegove priče su se pojavljivale u raznim magazinima. Godine 1992. izašla je njegova zbirka priča za koju je dobio prvu nagradu.

Retko daje intervjue, a i kada se pojavi u medijima radije govori o prirodi uma nego o svom pisanju. Knjige Peljevina su perevedene na sve osnovne svetske jezike, uključujući japanski i kineski.

French Magazine je uključio Viktora Peljevina u spisak 1000 najznačajnijih savremenih stvaralaca svetske kulture.