ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tvrdokoričeni primerak.
Pučina
Melodrama našeg čuvenog komediografa Branislava Nušića spada u njegove manje poznate komade i predstavlja kritiku malograđanskog kodeksa usađenog u narod. Pisac kritikuje snažan uticaj sredine koja ne dopušta porodici da sama rešava svoje probleme već joj stalno nameće pravila koja su uslov da građani i njihove porodice opstanu kao „uzorni“ i društveno poželjni. U drami „Pučina“ Jovanka, žena činovnika Vladimira Nedeljkovića, postaje ljubavnica jednog ministra u želji da stvori karijeru svom mužu, a samim tim, i obezbedi visok građanski ugled svojoj porodici. Zahvaljujući tome, Vladimir napreduje i postaje viši činovnik, ali ubrzo i saznaje, da mu žena nije verna, kao što saznaje i osvešćuje činjenicu da je zahvaljujući ljubavnoj aferi svoje žene napredovao.
Tako je moralo biti
Tako je moralo biti je drama o moralnom padu i krahu ideala. To je priča o procesu moralne degradacije u svetu koji je praktičan u kojem je svaki dodir s novcem problematičan, a ljubav onemogućena. U maniru balkanskog fin de siecla oštro je oslikana činovnička nadmenost, lenjost i bonvivanske sklonosti, udvorirčko ponašanje, prostakluk bogatih, njihova primitivnost i grubost. Bonvivanska žovijalnost, naduvenost – to su omiljeni predmeti Nušićevog podsmeha. U drami Tako je moralo biti Nušić izuzetno nema nikakvih simpatija za amoralni vitalizam svoje sredine. Amoralnost je ovde prikazana kao deo građanskog načina života. Upotreba dece ili supružnika da bi se ostvario uspeh i prestiž, normalna je pojava u nušićevskom Beogradu. A kada su u pitanju pare sva sredstva su dozvoljena. Prevare, izdaje, spletke, preljube svakodnevica su građanskog urbanog Beograda, ali ne samo Beograda već i cele kapitalističke Evrope koja se zahuktala u industrijalizaciji, razarajući patrijahalne modele. Mi nemao na čemu da gradimo nove režije Nušićevih drama do na slici društvenih odnosa ondašnjih i sadašnjih. Veliki je izazov za savremenu režiju da se pokaže da su Nušić dramatičar i Nušić komediograf zapravo isti čovek. Pisac jednog raskošnog talenta, jedno pozorišno biće.
Knjeginja od Tribala
Кнегиња од Трибала настаје у другом периоду Нушићевог стваралаштва. Једна је од драма које нам показују да Нушић наставља традицију наше романтичарске драме. То је историјска драма у три чина, а доноси нам тему из средњег века: велика љубав из витешке историје. Радња драме се дешава за време опсаде Кроје 1445. године. У средишту дешавања јесу Мојсије, звани Моз Големи, и кнегиња Марија, супруга кнежева, браниоца Кроје. Како је требало да изађу на мегдан кнез и Моз, а кнез више није жив, одлучили су да сакрију од Моза ту информацију. Пред Моза ће изаћи кнегиња, прерушена у кнеза. Из сусрета Моза и кнегиње сазнајемо да је Моз још давно заволео кнегињу, али да се та љубав није остварила и она се удала за кнеза. Моз није престао да воли кнегињу. У разговору Моза и кнегиње остаје нам да пратимо да ли ће кнегиња моћи да остане верна својим ставовима и да одбрани Кроју или ће се ипак покренути у њој нека стара осећања када Моз почне да прича о његовој заљубљености у њу и слаткој прошлости. Како ће њихов сусрет утицати даље на кнегињу, остаје нам да сазнамо у наставку драме.
Knez od Semberije
„Knez Ivo od Semberije“, istorijski fragment u jednom činu, premijerno je izveden 24. februara 1900. na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Jednočinka dramski lapidarno transformiše našu narodnu i umetničku epsku poeziju, posebno deluje gradacijama bola i žrtvi koje podnosi knez Ivo i drugi Srbi.