ISBN: Ostalo
Jezik: Engleski
Godina izdanja: Ho
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Smešten u srcu Igboa u istočnoj Nigeriji, jedan od najpoznatijih afričkih pisaca opisuje sukob između starog i novog u njegovom najgorem aspektu: ličnoj borbi između oca i sina.

Ezeulua, tvrdoglavog glavnog sveštenika boga Ulua, obožava šest sela Umuaro. Ali njegov autoritet je sve više ugrožen – od rivala unutar njegovog plemena, od funkcionera kolonijalne vlade, pa čak i od članova njegove porodice. Ipak, on veruje da je nedodirljiv: zar je on strela u luku svog Boga? Naoružan ovim verovanjem, spreman je da vodi svoj narod, čak i ako je to ka njegovom sopstvenom uništenju. Ali njegovim narodom neće tako lako dominirati.

Rezervna i moćna, Strela Božija je nezaboravan prikaz gubitka vere i propasti čoveka u društvu zauvek izmenjenom kolonijalizmom.



Činua Ačebe, rođen kao Albert Chinualumogu Achebe (engl. Chinua Achebe, 16. novembar 1930 – 21. mart 2013) bio je nigerijski romanopisac, pesnik i kritičar.[1][2] Najpoznatiji je po svom debitantskom romanu Things Fall Apart (1958),[3][1] koji se smatra najčitanijom knjigom moderne afričke književnosti.[4]

Odrastao je u hrišćanskoj porodici u Igbo selu Ogidi na jugu Nigerije, te se uspehom u školi izborio za univerzitetsku stipendiju.[5] Postao je fasciniran svetskim religijama i tradicionalnim afričkim kulturama, i za vreme studija je počeo da piše. Nakon diplomiranja radio je za nigerijsku radio-televizijsku kuću Nigerian Broadcasting Service te se preselio u Lagos. Stekao je svetsku slavu romanom Things Fall Apart kasnih 1950-ih; sledili su romani No Longer at Ease (1960), Arrow of God (1964), A Man of the People (Човек из народа, 1966)[1] i Anthills of the Savannah (1987). Ačebe je romane pisao na engleskom, i branio je svoju upotrebu tog jezika od onih koji su ga kao jezika kolonizatora smatrali neprimerenim afričkoj književnosti. Godine 1975. izazvao je kontroverzu predavanjem An Image of Africa: Racism in Conrad`s `Heart of Darkness` u kome je pisca Džozefa Konrada optužio za rasizam.

Kada se oblast Bijafra godine 1967. otcepila od Nigerije, Ačebe je postao vatreni zagovornik nezavisnosti i ambasador nove države. Tada je u zapadnim državama molio za pomoć kako bi pomogao svom narodu napaćenom ratom i glađu. Nakon završetka rata i nigerijskog preuzimanja Bijafre, Ačebe se kraće vreme bavio lokalnom politikom, ali je od nje odustao zgađenjen elitizmom i korupcijom. Neko vreme je živeo u SAD, a godine 1990. se nakon što je paralizovan u saobraćajnoj nesreći, vratio u Nigeriju.

Ačebeovi romani se najviše bave tradicijama i običajima Igbo društva,[6] efektima dolaska hrišćanstva, kao i sukobom različitih vrednosnih sistema za vreme i nakon kolonizacije. Stil mu se temelji na narodnim pričama Igboa i kombinuje standardno pripovedanje s poslovicama i govorima. Osim romana je pisao i novele, dečje knjige i eseje. Posle je predavao jezike i književnost na Bard koledžu u Anandejlu na Hadsonu u američkoj državi Njujork.