Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju. Zaštitni omoti lošiji, kao na slici. Bez potpisa, pečata i podvlačenja.



U traganju za iščezlim vremenom
Matica srpska / Nolit / Narodna knjiga
Prevod: Živojin Živojinović
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom


1. U Svanovom kraju I
2. U Svanovom kraju II
3. U seni devojaka u cvetu I
4. U seni devojaka u cvetu II
5. Oko Germantovih I
6. Oko Germantovih II
7. Sodoma i Gomora I
8. Sodoma i Gomora II
9. Zatočenica I
10. Zatočenica II
11. Nestala Albertina
12. Nađeno vreme

U traganju za izgubljenim vremenom Marsel Prust

„U traganju za iščezlim vremenom“ (franc. À la recherche du temps perdu), takođe poznat i pod prevodima „U traganju za izgubljenim vremenom“ i „U traganju za minulim vremenom“, roman je francuskog književnika Marsela Prusta u sedam tomova, koji je izlazio u periodu od 1913. do 1927. Roman se sastoji iz sedam delova: „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka u cvetu“,[a] „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“ , „Nestala Albertina“ i „Nađeno vreme“. Prust je na njemu radio poslednjih četrnaest godina svoga života, potpuno izdvojen od spoljašnjeg sveta. Ovo književno ostvarenje, sačinjeno od približno 9.609.000 slovnih karaktera, Ginisova knjiga rekorda smatra najdužim romanom svetske književnosti.

Žanrovski se određuje kao roman o umetniku. U njemu glavni junak Marsel, analizirajući svoja sećanja, rekonstruiše sopstveni život i način na koji je postao pisac. U romanu se prikazuje široka panorama pariskog društva na početku dvadestog veka, tematizuje protok i priroda vremena, problem sećanja i pamćenja, ljubav (heteroseksualna i homoseksualna), nespoznatljivost stvarnosti, potraga za smislom života, kao i i transcendentna priroda umetnosti. Pojedini delovi romana su autobiografski.

Iako je vrlo brzo nakon izlaska „U traganju za izgubljenim vremenom“ steklo status remek-dela, Prust je svojevremeno imao velikih problema da pronađe izdavača voljnog da izda prvi tom. Danas se smatra jednim od najboljih romana 20. veka i kao knjiga koja je imala prekretničku ulogu u istoriji književnsti, uticavši na mnoge potonje pisce. Drugi tom „U seni devojaka u cvetu“ nagrađen je Gonkurovom nagradom. Roman se 1999. našao na drugom mestu Mondove liste najboljih književnih dela svetske književnosti 20. veka. Na srpskom jeziku objavljeno je nekoliko delimičnih i potpunih prevoda ovog dela, uključujući i nagrađivani prevod Živojina Živojnovića.

************

Marsel Prust (Marcel Proust 1871— 1922) bio je francuski intelektualac, romanopisac, esejista i kritičar, najpoznatiji po delu U traganju za izgublјenim vremenom u 7 tomova, koje je izdavano u periodu od 14 godina (poslednja tri posthumno) i koje je ostavilo dubok trag, ne samo u Francuskoj, već i u evropskoj književnosti 20. veka i izvršilo veliki uticaj na mnoge književnike. Jedan je od predstavnika impresionizma.

Rođen u bogatoj lekarskoj porodici, nežan i osetlјiv, u detinjstvu je bolovao od astme, što je obeležilo čitav njegov potonji život. Prustov otac, Ahil Adrijan Prust, bio je ugledan patolog i epidemiolog, zaslužan za proučavanje i pokušaje izlečenja uzroka i širenja kolere, koja se u to vreme širila kroz Evropu i Aziju; bio je autor brojnih članaka i knjiga o medicini i higijeni. Godine 1882. postao je učenik škole Lycée Condorcet u Parizu. Zbog bolesti je prekinuo školovanje. Uprkos lošem zdravlјu, Prust je odslužio jednu godinu u francuskoj vojsci u Orleanu. Ovo iskustvo mu je poslužilo za treći deo ciklusa romana „U traganju za izgublјenim vremenom“, „Vojvotkinja de Germantes“.

Svoje glavno životno delo pisao je desetak godina, u trci sa bolešću i smrću. U gotovo potpunoj osami i odustajanju od svih drugih delatnosti nastalo je jedno od najobimnijih i najvrednijih dela svetske književnosti, veliki roman „U traganju za izgublјenim vremenom“ (1913—27).




Naslednik Montenja, francuskih moralista, memoaristike vojvode de San Simona, Stendala i Dostojevskog, Prust je ostvario jedno od najvećih dela u istoriji književnosti, delo koje se galerijom likova (preko 2.000, od toga više od 30 velikih), mudrošću, humorom i humanošću može svrstati u vrhunce pisane reči uopšte.