Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-331-0809-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Lagerkvist, Pär, 1891-1974 = Lagerkvist, Per, 1891-1974
Naslov Kepec / Per Lagerkvist ; [prevela Nada Jaćimović]
Jedinstveni naslov Dvärgen. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2003
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2003 (Beograd : Alfa)
Fizički opis 198 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Jaćimović, Nada = Jaćimović, Nada
Pavković, Vasa
Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ68
(karton)
Napomene Prevod dela: Dvärgen / Pär Lagerkvist
Tiraž 1.000
Str. 197-198: Beleška o delu / Vasa Pavković.

Klasici kao smireni pogled unazad i hedononistička potraga za neprikosnovenom literaturom minulih vremena. Biblioteka „Antologija svetske književnosti` vraća nas biserima lepe književnosti dokazujući da ta dela i njihovo vreme nikada ne prolaze.

Ne hajući za trenutne propovedi trenutnih teoretičara, Per Lagerkvist će, drsko do sablaznog, za junaka svoga dela uzeti kepeca u službi srednjovekovnog kralja.
Čineći time maestralni otklon od ljudi, jer će kepec s početka romana reći da ne pripada ljudima, da su kepeci neka posebna vrsta, kroz usta nečeg „neljudskog` sasuće savremenom svetu u lice sve njegove poroke, gadosti, licemerja, brutalnosti, uživanja u krvi i ratu, strast za ubijanjem, saopštiće duboko ironijsku a smislenu porugu o religioznosti često teško odvojivu od licemernog, pokazaće koliko su rituali sahrana, smrti i oplakivanja samo u funkciji društvenih igara, opet licemerja i puki instrument u rukama graditelja iluzija i obmana.
Porazno po nas je što Kepec sve to govori bez trunke patosa, ali i bez zazora. Njegovo zgražanje i čak otvoreno gađenje nad ljudima, s početka nas malo žacne i začudi, da bi nas do kraja knjige uveo u duboku potrebu da promišljamo sve što je ljudsko, terajući nas time do određenog pročišćenja i složenijih samospoznaja.

Per Lagerkvist (šved. Pär Fabian Lagerkvist; Vekše, 23. maj 1891 – Stokholm, 11. jul 1974), bio je švedski književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1951. godine.
Pisao je poeziju, pozorišne komade, romane, pripovetke i eseje od svojih ranih 20ih do 70ih godina života. Centralni motiv njegovog dela je moralno pitanje dobra i zla. Iako nije verovao u crkvene doktrine, u delima je koristio hrišćanske religijske motive i ličnosti.
Nobelovu nagradu je dobio 1951. godine, za roman „Baraba“ (Barabba) iz 1950, dok mu je najpoznatiji roman „Patuljak“ (Dvärgen) iz 1944. godine.
Biografija
Poreklom je sa sela koje je opisao u delu „Gost u stvarnosti“. U mladosti je bio pod uticajem darvinizma i radikalnih ideja. Svoja shvatanja iznosi u esejima „Umetnost reči i umetnost slike“ i „Pozorište“, zalažući se za umetnost koja spaja sadržaj i formu. Ekspresionističke su mu pesme u stihu i prozi „Strah“, hibridna zbirka proze, poezije i drame „Haos“, i prozni tekst „Večiti smeh“.
Raskrstivši sa eksperimentisanjem (proza „Jutro“, poezija „Put srećnika“, ljubavne pesme „Pesme srca“) vraća se slici borbe mraka i svetlosti u zbirkama kratke proze „Zle priče“, aforizmima „Pobeđeni život“ u kojima opisuje raskol između života i čoveka, drami „Onaj kome je dato da opet živi svoj život“ i novelama „Borbeni duh“.
Tridesetih godina 20. veka je pod uticajem pesimizma, ali i angažovanja za humanističke ideale (pesme „Kraj logorske vatre“, eseji „Pesnica“, novela „Dželat“, drame „Čovek bez duše“ i „Pobeda u mraku“, pesme „Pesma i borba“, satira „U to vreme“).
Jednu drugu liniju njegovog stvaralaštva obeležava drama „Svetojovanjski san u sirotinjskom domu“, koja se kasnije razvija u niz proza sa mitskim simbolizmom („Patuljak“, „Baraba“, „Sibila“, „Ahasferova smrt“) i zbirci pesama „Večernja zemlja“.
MG8 (N)