Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjige su dobro očuvane.
,,U Aleksandrijskom kvartetu, Darel je stvorio čitav jedan svet prožet senzualnim i raskošnim stilom. Komplet je sastavljen od četiri romaneskne celine : Justina (1957), Baltazar (1958), Mauntoliv (1958) i Klea (1960).`
,,Može li grad da bude književni junak? Ovako postavljeno pitanje teško će dovesti do valjanog odgovora. Moramo najpre da odredimo šta je to grad i šta se podrazumeva pod tom odrednicom. Ako pitamo urbaniste i arhitekte, grad je prostor sa ulicama, parkovima, poslovnim i stambenim zgradama… Ekonomistima je on mesto u kojem se nalaze industrijska i trgovačka čvorišta. Istoričarima i arheolozima to su ostaci pređašnjih naseobina. I sve ove definicije su tačne i ispravne. Ali grad su pre svega ljudi, oni bez kojih ulice, zgrade, parkovi, trgovine i fabrike baš ništa ne znače. I zato je priča o jednom gradu, pre svega priča o ljudima koji žive u njemu. Samim tim, jasno se nazire odgovor na postavljeno pitanje. Da, grad može biti književni junak. I to kakav književni junak! Ima li boljeg dokaza za ovu tvrdnju od Džojsovog stvaralaštva? Gotovo svaki redak koji je velikan irske literature napisao je u isto vreme i priča o Dablinu. Pa bio to put Stivena Dedalusa u „Portretu umetnika u mladosti“ ili sudbine žitelja ovog grada u nenadmašnoj zbirci priča „Dablinci“. Šta je „Uliks“ ako ne pripovest o Dablinu? Šetnja Leopolda Bluma je šetnja kroz istoriju Dablina, njegove pabove, apoteke, ulice – suštinski kroz život koji pulsira kroz priču o jednom gradu. Još jedan grad je velika književna tema. Možda i najveća ikada. U pitanju je London. Koliko je samo književnih junaka prodefilovalo kroz London, gradeći podjednako sa istorijom mit o jednom gradu. Spisak je podugačak, ali neizostavno se treba pomenuti Dikens kojem je London pozornica gotovo svih romana, Artur Konan Dojl koji Šerloka Holmsa smešta na njegove ulice, Virdžinija Vulf sa sudbinom čuvene londonske gospođe Dalovej, čak i naš Crnjanski sa maestralnim „Romanom o Londonu“. Epsku priču o ovom gradu i njegovom razvoju donosi Edvard Raderfurd u trilogiji „London“. Da se ne priča tek o ostalim gradovima i njegovim romanopiscima. Ipak, čini se da niko nikada nije uspeo da uhvati suštinu jednog grada i da je smesti u književnost kako je to učinio Lorens Darel.
Kako i sam naziv romana govori, „Aleksandrijski kvartet“ je književno četvoroknjižje. U prvom delu „Justina“ Darel izvodi na scenu glavne protagoniste ovog romana. Ljubavni četvorougao između pripovedača i zanosne Jevrejke Justine, dobija obrise tragedije u susretu sa Justininim mužem Nesimom, ali i pripovedačevom partnerkom Melisom. Erotizam i strast koji kuljaju zadobiće potpuno novo obličje u drugom delu „Baltazar“. Pripovedač koji je pobegao iz Aleksandrije, zahvaljujući beleškama i komentarima prijatelja Baltazara, stvara novu sliku o pređašnjim događajima. Strast smenjuju političke intrige i zavere. One još više bivaju pojačane trećim delom „Mauntoliv“ koji je priča o istoimenom engleskom diplomati i njegovom boravku u Aleksandriji. Završni deo „Klea“ pripovedača vraća u grad šest godina posle događaja iz prve tri knjige. Pozornica je identična, tu su gotovi svi likovi, ali ništa više nije isto.
„Aleksandrijskom kvartetu“ je nemoguće pronaći pandan po stilu, ali ništa manje i po kompoziciji. Prebacivanje perspektiva i pogleda, igranje sa vremenom koje zadobija potpuno drugačije obrise od stvarnosti, nestvarni erotski lirizam koji se meša sa istorijom, mitom, politikom i zaverom, odlike su Darelove proze. Kod Darela je sve podložno igri, onoj koja izlazi izvan svih mogućih granica: „Za svaku činjenicu može da postoji hiljadu motivacija, podjednako valjanih, i svaka činjenica može da ima hiljadu lica. Koliko je istina koje nemaju mnogo veze sa činjenicama!“ Taj literarni vatromet zahteva predanog čitaoca, strpljivog i spremnog na avanturu koja će mu se možda u početku učiniti čudnovatom, ali onu koja će ga na kraju izdašno i bogato nagraditi.
Jedan od najvećih engleskih književnika dvadesetog veka Lorens Darel je rođen u Indiji. Njegovi roditelji su bili britanski kolonijalni službenici. Posle neuspešnih fakultetskih studija, seli se na Krf gde se posvećuje književnom radu. Njegov roman prvenac „Crna knjiga“ izaziva velike reakcije i proteste puritanske javnosti. Za vreme Drugog svetskog rata postaje britanski državni službenik u Kairu i Aleksandriji. Nakon rata se njegova diplomatska misija nastavlja. Službuje u Grčkoj, Jugoslaviji, Argentini i na Kipru. Za sobom je ostavio desetine romana, zbirki pesama, putopisa, eseja i prevoda. Njegova dva dela „Beli orlovi nad Srbijom“ i „Duh mesta“ govore o Jugoslaviji, ali su našoj javnosti poprilično nepoznata, ponajviše zahvaljujući višedecenijskom izostanku prevoda zbog autorovih antikomunističkih stavova.
Darel je istinski literarni čarobnjak za kojeg ne postoji ni jedna jedina barijera. Ljubav, seks, vreme, politika, istorija, sve je to za Darela podjednako zanimljivo i podložno interpretaciji. Izuzev jedne stvari koja je postojana i koja čitavu ovu celinu drži na okupu. U pitanju je grad, onaj koji Darel zove: „Aleksandrija, glavni grad Sećanja“. Kroz živote žitelja Aleksandrije, još tačnije kroz njihove strasti, ljubavi, padove i zavere, on slika portret grada koji kipti od života. Tu su orijentalni bazari; mračne ulice u kojima ordiniraju prostitutke, transvestiti, secikese i ubice; luke sa trgovcima, mornarima i vojnicima; beskrajna pustinja koja guta ali i stvara novi život; ambasade i kružoci gde se kuju ratovi i prekrajaju stare granice; bezbrojne kafane, dućani, slikarski ateljei, javne kuće, restorani, berbernice… Čitav jedan život i grad koji je odrednica tog života. Ono što Darel izražava rečenicama: „Tako da bi ukus ovog rukopisa trebalo da poprimi nešto od svojih živih protagonista – njihov dah, kožu, glasove – da ih utka u meku tkaninu ljudskog sećanja. Želim da ožive do one tačke u kojoj bol postaje umetnost… Možda je to uzaludan pokušaj, ne mogu da kažem. Ali moram da pokušam.“`