Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-331-0841-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Márai, Sándor, 1900-1989 = Marai, Šandor, 1900-1989
Naslov Sveće gore do kraja / Šandor Marai ; [prevela Marija Tot-Ignjatović]
Jedinstveni naslov ǂA ǂGyertyák csonkig egnekscr. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2003
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2003 (Beograd : Alfa)
Fizički opis 171 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Tot-Ignjatović, Marija
Zbirka Antologija svetske književnosti / [Narodna knjiga - Alfa] ; ǂknj. br. ǂ74
(karton)
Napomene Prevod dela: A gyertyák csonkig egnek / Sándor Marai
Tiraž 1.000
Beleška o piscu i delu: str. [173].

Od pisca evropskog klasika „Tri lica jedne ljubavi“
Prvobitno objavljen 1942. godine, ovaj roman Šandora Maraija otkriven je čitaocima širom sveta tek početkom ovog veka. Napet i izvrsno strukturiran, odmah je ocenjen kao klasik moderne evropske književnosti, delo koje svojim oštrim izazivanjem prošlosti deluje kao proročki pogled u moralne ponore sadašnjosti.
Stari general se u dvorcu skrivenom šumama svog velikog poseda očekuje retkog posetioca. To je čovek koji mu je nekada bio najbliži prijatelj, a koga je poslednji put video pre četrdeset jednu godinu. Dugo iščekivan i pripreman susret u kojem će se evocirati uspomene na jedan lov i generalovu davno preminulu ženu ubrzo će se pretvoriti u proces u kojem će general suditi gostu. U dvoboju reči i ćutnje, optužbi i utaja, otkriva se priča o strasnoj borbi za ljubav iz koje niko nije izašao kao pobednik.

„Savršen, majstorski napisan roman kakav se samo možete poželeti.“ – Washington Post Book World

„Raskošan roman. Snažan, potresan i pre svega suptilan. Trijumfalno delo Šandora Maraija.“ –New York Times Book Review

„Roman koji će i najzahtevnijeg čitaoca držati prikovanog uz svaku stranicu svojim emocionalnim nabojem.“ – Los Angeles Times

Šandor Marai (1900–1989) bio je mađarski pisac i novinar. U mladosti je često putovao i boravio u Frankfurtu, Berlinu i Parizu. Jedno vreme je čak pisao na nemačkom jeziku, ali kada je odabrao da se pisanju posveti profesionalno ipak se opredelio za maternji, mađarski jezik. Bio je prvi književni kritičar koji je objavljivao prikaze Kafkinih dela.
Napisao je 46 knjiga (uglavnom romana) i savremenici su ga smatrali za jednog od najuticajnijih predstavnika mađarske književnosti između dva svetska rata. U delima koje je stvarao četrdesetih godina prošlog veka izražavao je nostalgiju za izgubljenom multinacionalnom, multikulturalnom atmosferom društva austrougarske monarhije. Takav stav afirmisanog i cenjenog pisca nije odgovarao novoj mađarskoj vlasti te je 1948. godine bio zamoljen da napusti zemlju.
Neko vreme boravio je u Švajcarskoj i Italiji, a zatim odlazi u Ameriku u kojoj je boravio do svoje smrti. Nastavio je da piše na mađarskom i s vremenom je postao zaboravljen i na evropskoj i na svetskoj književnoj sceni. Devedesetih godina prošlog veka, posthumno se na engleskom u Sjedinjenim Državama objavljuju njegovi memoari i nekoliko romana što dovodi do toga da ga književna kritika ponovo otkriva. Njegova dela se ubrzo potom reizdaju i prevode u Francuskoj, Poljskoj, Kataloniji, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Portugalu, Češkoj, Danskoj, Islandu, Koreji, Holandiji, Srbiji... Do danas su njegova dela prevedena na 35 jezika širom sveta. Njegov impresivan književni opus ponovo je priznat i u Mađarskoj, koja mu je počast odala i izuzetno interesantnim i podrobnim dugometražnim biografskim filmom.
MG76 (N)