ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Službeni glasnik, 2009.

Šteta je da je Kvinsi prvenstveno poznat kao autor Ispovesti uživaoca opijuma. Postoji drugačiji Kvinsi, istančaniji, satiričniji i često sa subverzivnijom inteligencijom.To je pisac kome su se divili pesnici poput Kolridža i Vordsvorta. Pisac bez koga nije mogao Horhe Luis Borhes, pa ga je i često citirao, smatrajući da se u njemu koncentriše gotovo beskrajan svet književnosti. Sa ovom knjigom, evo konačno među nama tog pisca.

Tomas De Kvinsi (rođen 15. avgusta 1785, Mančester, Lankašir, eng. — umro 8. decembra 1859, Edinburg, Škotska) je bio engleski esejista i kritičar, najpoznatiji po svojim Ispovestima jednog uživaoca opijuma.

Kao dete, De Kvinsi je bio otuđen od svoje čvrste, prosperitetne trgovačke porodice svojom osetljivošću i ranom zrelošću. Sa 17 godina pobegao je u Vels, a potom živeo inkognito u Londonu (1802–03). Tamo je sklopio prijateljstvo sa mladom prostitutkom po imenu En, koja je na njega ostavila trajan utisak. Pomirivši se sa svojom porodicom 1803., upisao je Vuster koledž u Oksfordu, gde je zamislio ambiciju da postane „intelektualni dobročinitelj čovečanstva“. Postao je široko čitan u mnogim predmetima i na kraju će pisati eseje o temama kao što su istorija, biografija, ekonomija, psihologija i nemačka metafizika. Dok je još bio na koledžu 1804. godine, uzeo je svoj prvi opijum da ublaži bolove neuralgije lica. Do 1813. postao je „redovni i potvrđeni uživalac opijuma“ (tj. zavisnik od opijuma), držeći za lakat dekanter laudanuma (tinkture opijuma) i stalno povećavajući dozu; ostao je zavisnik do kraja života.

De Kvinsi je bio rani obožavalac lirskih balada, a 1807. postao je blizak saradnik njenih autora, Vilijama Vordsvorta i Semjuela Tejlora Kolridža. Od 1809. do 1833. iznajmljivao je Vordsvortov nekadašnji dom, Dove Cottage u Grasmeru. De Kvinsi se 1817. oženio Margaret Simpson, koja mu je već rodila sina. Iako je pisao mnogo, nije objavio gotovo ništa. Njegov materijalni položaj kao glave velike porodice išao je iz lošeg u gori sve dok ga pojavljivanje Ispovesti (1821) u Londonskom magazinu nije učinilo poznatim. Preštampana je kao knjiga 1822. godine.
Oglašena svrha prve verzije Ispovesti je da upozori čitaoca na opasnost od opijuma, a kombinuje interes novinarskog razotkrivanja društvenog zla, ispričanog iz insajderske tačke gledišta, sa pomalo kontradiktornom slikom subjektivna zadovoljstva zavisnosti od droge. Knjiga počinje autobiografskim prikazom autorove zavisnosti, detaljno opisuje euforična i veoma simbolična sanjarenja koja je doživeo pod uticajem droge, i prepričava užasne noćne more koje je na kraju izazvala nastavak upotrebe droge. Veoma poetična i maštovita proza Ispovesti čini je jednim od trajnih stilskih remek dela engleske književnosti.

Godine 1856. iskoristio je priliku koju mu je pružilo objavljivanje njegovih sabranih dela da prepiše knjigu koja ga je učinila poznatim. Dodao je neke opise snova inspirisanih opijumom koji su se pojavili oko 1845. u Blackvood`s Magazinu pod naslovom Suspiria de Profundis („Uzdasi iz dubina“). Ali do tada je izgubio većinu podataka koje je vodio o svojim ranim vizijama opijuma, pa je prilično kratku originalnu verziju Ispovesti proširio na druge načine, dodajući mnogo autobiografskog materijala o svom detinjstvu i iskustvima iz mladosti u Londonu. . Njegov književni stil u revidiranoj verziji Ispovesti, međutim, teži da bude težak, zamršen, pa čak i opsežan.

Među ostalim De Kvinsijevim autobiografskim spisima, takozvane Lake Reminiscences (prvi put štampane u Tait`s Magazine, 1834–40), koje duboko vređaju Vordsvorta i druge pesnike jezera, i dalje su od velikog interesovanja, iako su veoma subjektivne, ne bez zlobe, i nepouzdan po pitanju detalja. Kao književni kritičar De Kvinsi je najpoznatiji po svom eseju „O kucanju na kapiji u Makbetu“ (prvi put štampanom u Londonskom magazinu, oktobar 1823), briljantnom delu psihološkog uvida i klasiku šekspirovske kritike.