Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena

GABRIJELE D`ANUNCIO
NEDUŽAN

Prevod - Mirjana Đukić-Vlahović i Tamara Vlahović
Izdavač - Narodna knjiga-Alfa, Beograd
Godina - 2003
Tvrdi povez, 298 strana, 21 cm
Antologija svetske književnosti




`Roman `Nedužan`, napisan krajem 19. veka, 1891. godine, piščev je pokušaj da razbije neke tada ustaljene književne šeme, pomerajući pažnju na unutarnji svet junaka. D’Anuncio, kaže Mikić, čoveka sagledava kao protivurečno biće u kome se sukobljavaju sile zla i dobra, s tim što je zlo obično ono koje najčešće pobeđuje.

I po temi, i po ideji, Gabrijel d’Anuncio u romanu `Nedužan` istrajava na onome što karakteriše tekstove Ničea i Dostojevskog, na zločinu i kazni, i drami kroz koju prolaze ljudi, gledajući jedan drugog kroz svoju ličnu optiku, kao u ogledalu. Veliki broj epizoda opisuje junakova stanja, a roman je složen i žanrovski jer u sebi sadrži ljubavnu priču, elemente kriminalističkog dela, i psihološko sagledavanje čovekove intime.

Glavni junak Tulio Hermil je nepristojno neveran ženi Đulijani i u jednom zakasnelom pokušaju da joj se ponovo približi otkriva da ona nosi plod jedne ali nepopravljive prevare.`

Gabrijele D’Anuncio (ital. Gabriele d’Annunzio; Peskara, 12. mart 1863 — Gardone Rivijera, 1. mart 1938) je bio italijanski pesnik, dramaturg, avanturist i političar. Bio je jedan od značajnijih članova iredentističkog pokreta i idejni začetnik italijanskog fašizma.

D`Anuncio se često prikazuje kao preteča i idejni začetnik italijanskog fašizma. Nјegova vlastita otvorena politička gledišta koja su izronila prilikom stvaranja Ustava Slobodne Države Rijeka kojeg je izradio u saradnji sa sindikalistom Alcesteom de Ambrisom. De Ambris je pripremio političku mrežu kojoj je D`Anuncio svoje pesničke veštine.

De Ambris je bio vođa grupe italijanskih pomoraca koji su podigli ustanak i stavili se u službu D`Anuncija sa svojim plovilima. Ustav je utemelјio korporativnu državu, sa devet korporacija koje su predstavlјale različite privredne grane (radnici, poslodavci, stručnjaci) i desetu koja je trebalo da predstavlјa „nadmoćna“ lјudska bića (junake, pesnike, proroke, nadlјude). Ustav je takođe proglasio muziku kao jedan od temelјa države.

Nakon povlačenja iz Rijeke, D’Anuncio se povukao u svoj dom na jezeru Garda i proveo ostatak života pišući i držeći govore. Iako je D’Anuncio imao jak uticaj na ideologiju Benita Musolinija, on sam nije nikada bio direktno umešan u politiku fašističke vlade, pošto je bio privremeno onesposoblјen nakon pokušaja ubistva. Malo pre marša na Rim, nepoznata osoba je gurnula D’Anuncija kroz prozor. Preživeo je pad, ali je bio teško povređen i nije se potpuno oporavio pre nego što je Musolini imenovan za premijera Italije.

Većinu stvari vezanih za diktatorsko vladanje koje je koristio Benito Musolini je naučio od D`Anuncija: metode vladanja Rijekom, privreda i korporativna država, trikovi na pozornici, veliki i emotivni javni nacionalistički obredi, rimski pozdrav, retorička pitanja masi, sledbenici u crnim košulјama, Arditi, sa svojim disciplinovanim, okrutnim odgovorima na bilo kakve znakove neslaganja sa službenom vlasti.

D`Anuncio je po nekim idejama začetnik prakse prisilnog zatvaranja političkih protivnika, korišćenje ricinusovog ulјa i sličnih metoda u svrhu ponižavanja, onemogućavanja te katkad i ubijanja. Takva praksa je postala uobičajeno sredstvo delovanja crnokošulјaša.

D`Anuncio je podržavao italijansku ekspanzionističku politiku te je između ostalog i pohvalio italijansku invaziju na Etiopiju.


danuncio, d`annunzio