ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ilustrovao: Gustav Dore
Ateneum, Beograd 2003.
Latinica, mek povez, 94 str, format: 30x22

Pesma o starom mornaru je najduža od glavnih pesama engleskog pesnika Semjuela Tejlora Kolridža. Napisana je 1797.-1798. godine i objavljena je 1798. godine u prvom izdanju Lirskih balada. Neka moderna izdanja koriste revidiranu verziju, štampanu 1817. godine, koja je sadržavala objašnjenja. Pored drugih pesama iz Lirskih balada, Pesma o starom mornaru često se smatra prekretnicom moderne poezije i začetnicom književnosti britanskog romantizma.

Pesma o starom mornaru kazuje iskustva jednog mornara koji se vratio sa dugog pomorskog putovanja. Mornar zaustavlja jednog čoveka koji je pošao na venčanje i počinje da mu priča priču. Reakcija svadbenog gosta prelazi od začuđenosti do nestrpljenja, preko straha pa do fascinacije kako se priča mornara razvija, što se može videti u jezičkom stilu. Kolridž koristi narativne tehnike kao što su personifikacija i ponavljanje da bi se stvorio osećaj opasnosti, natprirodnog ili pak spokojstva, u zavisnosti od raspoloženja u različitim delovima pesme.

Zbog velike popularnosti pesme, izraz „albatros oko nečijeg vrata” je ušao u engleski jezik kao idiom (albatross around one’s neck) koji se odnosi na snažan osećaj krivice koji predstavlja prepreku uspehu.

Reference na pesmu našle su se u scenariju za film Avanture Šerloka Holmsa iz 1939.

„Balada o starom mornaru” grupe Ajron Mejden, sa njihovog petog albuma „Powerslave”, inspirisana je ovim Kolridževim delom.

Čuvena rečenica „A voda svud, a voda svud, al’ pitke ni za lek.” [Water, water, everywhere, but not a drop to drink] našla je svoje mesto u filmu „Ledeno doba 4” kao i u „Piratima sa Kariba” gde junaci, iako okruženi ogromnom količinom vode, nemaju ni kapi za piće. U filmu `Pirati sa Kariba` pojavljuju se sluzava, ljigava stvorenja koja se mogu povezati sa morskim zmijama kod Kolridža.

Semjuel Tejlor Kolridž (Samuel Taylor Coleridge; 21. oktobar 1772 — 25. jul 1834) je bio engleski književnik, književni kritičar, filozof i teolog koji je sa svojim prijateljem Viliamom Vordsvorthom bio osnivač Romantičnog pokreta u Engleskoj i član Lejk poets. U književnosti je romantičar, u prvo vreme izvanredno revolucionaran, u Americi je čak hteo da osnuje komunu, kasnije je sve više konzervativac. Jedan je od osnivača književne kritike u Engleskoj, pisao je drame, balade i lirske pesme. Kolridž je Nemačku posetio 1798. godine i započeo sa periodom intenzivnog proučavanja i asimiliacije mislilaca nemačke klasične filozofije. Posle putovanja po Nemačkoj jedan je od najglasnijih propagatora posebno Kanta, Fihtea i Šelinga, u Engleskoj. Ovaj engleski pesnik je važan u istoriji filozofije kao jedan od glavnih provodnika čijim su posredstvom Kantova dela i dela nemačkog romantizma uvedena u Englesku. U njegovim delima oseća se i uticaj Platona i Plotina. Realnost je, po Kolridžu, spiritualna, pa stoga je razum i može obuhvatiti, i to pre svega na način intuitivne spoznaje. Kolridž je zastupao stanovište o individualnom duhovnom spasenju koje je bilo daleko od jednostavnog prosvetiteljskog i utilitarističkog pouzdanja u društveni inžinjering i materijalni progres.
Tokom svog odrastanja Kolridž je bio dosta uznemiren i depresivan. Bio je često bolestan i slab što je proisteklo kao posledica reumatske groznice i drugih dečijih bolesti. Njegovo lečenje tretirano je laudanumom, koji je postao uzrok njegove životne zavisnosti od opijuma.
Najbolji je i najpoznatiji kao pesnik tri najpoznatije pesme: Pesma o starom mornaru, Kristabel i Kublai Kan.