Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

m4
Бранко Радунковић (Брезик, 1941) самоуки је уметник, моделар, који и поред тешког хендикепа, пошто је рођен без шака и колена, остварио преко 300 изложби својих макета у тадашњој Југославији и Европи. Поред рада на макетама, Бранко је био активан у раду са хоровима, као хоровођа, а свој живот је описао књигом Воља чини чуда, која је издата 2008. године, која је у међувремену доживела друго допуњено издање.[1]

Велики број новинских текстова и десетина документарних филмова сведоче о јединственој личности, животу и раду макетара, „макетара без руку”.[2]

Биографија[уреди извор]
Рођен је 3. јуна 1941. године у селу Брезик, данас општина Нова Буковица, у Славонији, као шесто дете породице Радунковић. Отац Илија и мајка Олга, девојачко Новаковић, имали су поред Бранка, још три кћерке и два сина. Због хендикепа родитељи га нису слали у школу, већ се образовао сам уз помоћ свезака и књига које је узимао од браће и сестара. Помоћ у самообразовању му је била и учитељица Анђелина Арбутина, која је живела недалеко у Доњој Буковици.[3]

Своју прву макету је направио са својих седамнаест година, 1958. године, макету цркве у Миклеушу, у барокном стилу. Друга је била манастир Високи Дечани, па Манастир Жича. Следеће зиме прави двадесет једну макету грађевина које су биле доступне његовом оку, већином верске објекте и дворце.

Прву изложбу имао је у Буковици 1961. године и те године организовао је сам 18 изложби од Нашица до Вировитице, док је у Југославији и Европи имао укупно 314 изложби. Изложбе је организовао искључиво у институцијама: школама, факултетима, домовима армије и културе, великим и успешним предузећима, а у Италији два пута у црквеним салама. Том приликом демонстрирао је како прави макете, забија ексер, сече даску и како држи и користи оштар нож. Задњу изложбу је имао 1991. године у Кратову, у Македонији.

У свом родном селу је обновио старо домаћинство и саградио „Галерију макета Бранка Радунковића”, где је традиционално организовао забаве суграђана који Бранкове приредбе назвале „Бранково вече”.