ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxxx

Emil Zola Tereza Raken
Meki povez

Tereza Raken Emila Zole jedan je od najpoznatijih i najznačajnijih naturalističkih romana svetske literature. Iako je Zola u književnost ušao kao romantičar, ovaj je književni pravac smatrao neprimerenim za vreme pozitivizma u kojem je delovao. Zato je Zola odbacio romantičarske ideje i strukture i uveo nauku u svoja književna dela. Smatrao je da pisac treba da deluje više kao naučnik, a manje kao poeta.

Tu karakteristiku vidimo i u njegovim romanima. Odbacuje sve lepo, poetično i razigrano, a prihvaća sivilo, mučne prikaze i težinu postojanja. U Zolinim romanima nema lepih metafora i zgodnih simbola, on piše činjenicama i naučnim dokazima. Izbacuje poetične karakterizacije i trijumf unutrašnjeg bića i stvara likove koji su određeni vaspitanjem, načinom života i okruženjem koje ih uvetuje.

Lik Terese Raken upravo je najbolji primer takve žrtve. Ona je žena koja je nasledila vatreni karakter, strast i želju za životnim uzbuđenjima, a te njene primarne karateristike je ubilo, i duboko u nju sahranilo, društvo u kakvom je živela. Njena starateljica je od zdrave devojčice pune života, učinila bolesnicu koja je morala da guta lekove iako nije bila bolesna i tako je odrastala u depresivnu, nezainteresovanu ženu, mrtvu duhom; tek olupinu od mesa i senku žene kakva je trebala da postane.

Čak i najemocionalniji delovi romana, oni koji bi trebali da pršte životom, delovi koji prikazuju strast i ljubav između Terese i njenog ljubavnika Laurenta, prožeti su nekakvom sumornošću, težinom i rastrganošću između krivnje i požude koja nije uvek mogla da bude ostvarena. Zoline likove pokreću isključivo njihovi nagoni. Oni upravljaju njima dok podnose dosadan život, dok bezumno pristaju na aferu, dok ubiju čoveka zbog strasti i na kraju kada ubiju sebe zato što ne mogu da žive s krivicom.

Nakon prve publikacije romana, proglašen je nemoralnim i pornografskim. Zola je zato za drugo izdanje napisao predgovor u kojem je pojasnio da on ne želi da opisuje likove, već temperamente i time, od ovog romana, napravi manifest novoj književnoj vrsti – naturalizmu.