ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Rilke, Rainer Maria, 1875-1926 = Rilke, Rajner Marija, 1875-1926
Naslov Priče o dragom Bogu i druge pripovetke / Rajner Marija Rilke ; izabrala i s nemačkog prevela Vera Kolaković ; pogovor napisao Josip Babić
Jedinstveni naslov ǂDie ǂGeschichten vom Lieben Gott. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1988 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 180 str. ; 21 cm.
Drugi autori - osoba Kolaković, Vera = Kolaković, Vera
Babić, Josip, 1948- = Babić, Josip, 1948-
Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 51
ISBN 86-07-00346-1 (broš.)
Napomene Tiraž 5.000.
Prevod dela: Die Geschichten vom Lieben Gott / Rainer Maria Rilke
Rana proza Rajnera Marije Rilkea: str. 173-[181].
Predmetne odrednice Rilke, Rainer Maria, 1875-1926 -- `Priče o dragom Bogu`

Glavna tema priča iz ove knjige je detinjstvo, i to ne samo u „Pričama о dragom Bogu“ koje su namenjene deci i u kojima pričanje deci stoji i kao neka vrsta formalnog okvira i u većini ostalih pripovedaka, njihovih motiva i građe. U „Pričama о dragom Bogu“ čitava pripovedačeva optika je usmerena na literarno uobličavanje pobožnosti i uopšte odnosa Boga s dečjeg stanovišta. Ovakav promišljen postupak može, doduše, da posluži i kao neka vrsta alibija za propagiranje jedne nove, alternativne religioznosti, pobožnosti izvan i, po autorovom uverenju, očito i iznad uobičajene crkvene i teološke prakse, ali pobožnost je za autora očito i jedan od bitnih elemenata kako dečjeg života i sveta tako i svesti jednostavnih, prirodi bliskih ljudi i čitavih naroda. Tema religije i verovanja ima međutim, svoje korene i u duhovnoj klimi poslednje decenije XIX veka u vilhelminskoj Nemačkoj u kojoj jedan značajan sloj mladih intelektualaca oseća potrebu da prevaziđe onaj okoštali, crkveno-dogmatski odnos prema Bogu, religiji i verovanju, da nađe svoj lični modus verovanja i pobožnosti. Oseća se ovde uticaj one, na Ničeovoj filozofiji zasnovane, „filozofije života“, jedne od osnovnih kategorija nemačkog duhovnog života na prelazu veka, stava koji je u opoziciji prema hrišćanskom dogmatskom shvatanju života i uopšte metafizici i transcendentalnosti. Ovaj vitalističko-biologistički stav jedini smisao života vidi u životu samom sa svim njegovim manifestacijama. I za Rilkea će „život` obuhvatati čitav pojavni svet, uključujući ne samo ljude nego i prirodu, no on će svoju filozofiju života graditi i na religioznom iskustvu italijanske renesanse i folklornom ruskom shvatanju pobožnosti i religije.

Rajner Marija Rilke rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih nemačkih poeta.
Nakon 1884. godine roditelji mu žive odvojeno i on se s majkom se seli u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. U oktobru 1886. godine, na očev zahtev, pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije naziva „početkom odvratnosti“. Plašljiv, povučen i tih, ne uspeva se prilagoditi pitomačkom vojničkom životu, premda mu u zavodu dopuštaju da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu.
Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Rilkeov rad, utemeljen je pod uticajem klasičnih autora. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže...
Prevodio je s francuskog, engleskog i italijanskog jezika.
Od 1897. do 1899.godine živi u Minhenu i Berlinu; putuje u Italiju i Rusiju. Zatim živi u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901. godine se ženi vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspada. Posle toga duže živi u Parizu, putuje u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911–1912. godine živi u zamku Devin blizu Trsta. Rat provodi u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanjuje u malom zamku Mizot u Valeu.
Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije.
Neka dela:
Soneti Orfeju
Nove pesme
Knjiga slika
Žrtva Larima
Život Marijin
MG9 (N)