ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Nemački
Autor: Strani

Heyne 1976
Mardžori Morgenstern, rođena 1916, jevrejska je devojka u Njujorku 1930-ih. Ona je svetla, lepa i popularna. Njen otac je prosperitetni biznismen koji je nedavno preselio svoju porodicu iz siromašnijeg, etnički jevrejskog kvarta u Bronksu u Gornji Vest Sajd Menhetna. Njena majka se nada da će promena komšiluka pomoći Mardžori da se uda za čoveka sa svetlijom budućnošću.

Mardžori teži da postane glumica, koristeći Mardžori Morningstar kao umetničko ime. (Morningstar je prevod od reči do reči „Morgenstern“ sa originalnog nemačkog.) Ona počinje sa produkcijom „Mikado“ u svojoj školi (Hunter College) i dobija naslovnu ulogu. Kao rezultat toga, upoznaje Maršu Zelenko, koja joj (neko vreme) postaje najbolja prijateljica. Marsha ohrabruje Marjorie u njenoj potrazi i pomaže joj da dobije posao kao dramski savetnik u letnjem kampu gde Marsha predaje umetnost i zanat. Tog leta, Marša ubeđuje Mardžori da je prati na ekskurziji u Južni vetar, ekskluzivno odmaralište sa osobljem profesionalnih zabavljača. Tamo Mardžori upoznaje Noela Ermana, starijeg čoveka koji je stekao neku slavu kao kompozitor, kao i Volija Vronkena, mlađeg čoveka koji se nada da će postati dramaturg.

Mardžori obožava Noela, koji može da peva, pleše, komponuje i govori nekoliko jezika. Započinju vezu koja određuje naredne četiri godine njenog života. On joj kaže da nema interesa da se oženi ili da se uklopi u život srednje klase za koji joj kaže da će ona želeti. Pošto je promenio svoje rođeno ime iz Saul u Noel da bi izbegao svoje jevrejsko poreklo, on se ruga njenim jevrejskim običajima (kao što je njena nespremnost da jede slaninu) i ruga joj se zbog njene „mozaičke“ nespremnosti da se upusti u predbračni seks. Noel kaže Mardžori da je ona `Širli`: tipična, dobro vaspitana njujorška Jevrejka koja će želeti stabilnog muža i porodicu dok krene u umetničku karijeru.

Tokom romana, ni Noel ni Mardžori ne doživljavaju profesionalni uspeh u pozorištu. Mardžori prihvata da neće uspeti kao profesionalna glumica i više vremena provodi čitajući i radeći. Noel uzima i napušta stabilne poslove pisanja i uređivanja, okrivljujući Marjorie što ga je motivisala da prihvati poslove koji mu ne odgovaraju i za njegovu nesreću. On u panici beži iz Njujorka radije nego da se oženi Mardžori, rekavši da neće uspeti kao pisac i da će se vratiti studiranju filozofije. Pošto je stupila u seksualni odnos sa njim, Mardžori je uverena da joj je jedina nada da se uda za Noela. Ona odlučuje da je najbolji način da ga ubedi da se oženi njome da sačeka godinu dana, a zatim da ga progoni do Pariza.

Međutim, na putu za Francusku, Marjorie upoznaje misterioznog čoveka po imenu Mike Eden na brodu Kueen Mari. Ona uživa u njegovom društvu, on se prema njoj ponaša dobro i s poštovanjem govori o njenim verskim tradicijama, a on joj pomaže da locira Noela. U Parizu, Noel joj govori koliko je srećan što je vidi, ali ne primećuje kada je gladna ili povređena. On joj kaže da na godini u Parizu nije upisao školu da studira filozofiju i da će se vratiti u SAD. da uzme još jedan stabilan spisateljski posao. On joj nudi da se oženi, ali Mardžori je shvatila da je život sa Noelom neće usrećiti i da bi bilo moguće da se zaljubi u nekog drugog.

Ona se vraća u Njujork oslobođena svoje zaljubljenosti u Noela i brzo se udaje, ne mareći više da li bi je Noel opisao kao „Širli“. Zaključci romana sa epilogom u vidu zapisa u dnevniku Volija Vronkena, jedinog lika koji je uspeo da ostvari uspešnu umetničku karijeru. Voli je obožavao Mardžori kao mladić i ponovo je susreće 15 godina nakon što se udala, kada se ona srećno smestila u ulogu religiozne žene i majke iz predgrađa. Voli se priseća devojke sjajnih očiju koju je nekada poznavao i divi se kako obično Mardžori izgleda sa 39 godina.

Ime lika Airman je prevod na engleski jidiš reči luftmensch. Kritičar Dan Vogel piše da Vuk prikazuje Noela kao `rašu` ili lošu ili satansku figuru jer je predvodio Majorie u spuštanju od kršenja tradicionalnih jevrejskih zakona kašruta ili košer zakona do kršenja tradicionalnih vrednosti seksualnog morala.
dobro očuvana