ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1957
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Bajron, Džordž Gordon
Naslov Don Žuan / Lord Bajron ; [preveo s engleskog Okica Gluščević]
Jedinstveni naslov Don Juan. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1957
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1957 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 495 str. : autorova slika ; 21 cm
Drugi autori - osoba Gluščević, Okica
Zbirka ǂBiblioteka ǂVrhovi
(Karton)
Napomene Prevod dela: Don Juan / Lord Byron.


Glavni junak je mitska ličnost Don Žuan, zavodnik i razvratnik, miljenik žena, simbol punog životnog zahvata i razuzdanosti. „Ja opisujem svet“, kaže Bajron u Don Žuanu, „i nimalo me ne interesuje hoće li me on čitati ili ne. Ja zato ne nameravam da štedim njegovo samoljublje, i zato mi je moja Muza stvorila mnogo neprijatelja, a – naravno – stvoriće ih još više.“
Bajronu je Muza doista stvorila mnogo neprijatelja, ali mu je donela i veliku slavu, a naročito van njegove otadžbine. U Don Žuanu je pisac dao veliku kritiku društva i skoro svih društvenih institucija, sa suptilnom ironijom opisao sve njegove poroke i hipokriziju, i dao jedan vertikalni presek čitave svoje uskovitlane epohe.

Džordž Gordon Bajron je smatran jednim od najboljih britanskih pesnika i najpoznatiji je po svom ekscentričnom životu. Izvršio je snažan uticaj na ceo evropski romantizam ne samo delima već i životom, protestom, nezadovoljstvom, revolucionarnim duhom i prkosom.
Bajron je rođen 22. januara 1788. godine u staroj osiromašenoj aristokratskoj porodici. To je možda i bio razlog njegovog bunta i netrpeljivosti licemerja visokog društva. Od rođenja je bio hrom, ali ga je priroda obdarila neverovatnom lepotom. Otac ga je napustio dok je bio dete, a majka mu je bila šizofreničarka. Rezultat toga je da nije bio disciplinovan i ni u čemu nije bio umeren. Kada mu je bilo deset godina 1798. godine, Džordž je nasledio titulu od ujaka i zvanično je postao lord Bajron.
Studirao je na Kembridžu. Sa prezirom se odnosio prema konzervativnom društvu i lažnom moralu. Bio je veoma slobodan i omiljen među ženama i važio je za „ukletog ljubavnika”. Bio je sklon skandalima. Prvu pesničku knjigu „Časovi dokolice” je izdao 1808. godine. Knjiga je bila oštro iskritikovana. Društvo ga je odbacivalo, ali se on suprotstavljao. Bio je prisiljen, čak, da napusti zemlju i da krene na dvogodišnje putovanje po Mediteranu. Ovo putovanje je Bajronu pružilo inspiraciju za mnoga kasnija dela koja će mu doneti slavu.
Jula 1811. godine, Bajron se vratio u London nakon smrti njegove majke. 1812. godine je objavio jedno od svojih najboljih dela „Hodočašće Čajlda Harolda”.
Privatni život
1813. godine Bajron je ušao u intimnu vezu sa svojom rođakom Ogastom. Njoj je posvetio par pesama. Društvo ga je osuđivalo zbog njegove veze sa rođakom, a on je i sam osećao krivicu. Zbog toga, 1815. godine se oženio Anom Izabelom Milbank. Sa njom je dobio ćerku Ogastu Adu. Međutim, već sledeće godine žena ga je sa ćerkom napustila, jer je često pio, zbog nagomilanih dugova i zbog glasina da je bio u vezi sa svojom rođakom. Nikada više nije video svoju ženu i ćerku.
Bajron je 1816. godine zauvek napustio London. Otputovao je u Ženevu, u Švajcarsku, gde je upoznao pesnika Šelija, njegovu ženu Meri i njenu sestru Kler Klermont. Tada je napisao treće pevanje „Putovanje Čajlda Harolda“. Kler je rodila Bajronu ćerku Alegru 1817. godine.
Bajron je živeo i u Italiji, gde je bio u vezama sa raznim ženama. Ova njegova iskustva je prikazao u njegovoj najboljoj pesmi „Don Žuan“. Satirična i duhovita, ova pesma ima šesnaest pevanja i ostala je nedovršena.
Bajron je 1823. godine prihvatio poziv i otišao u Grčku, gde pomaže u borbi grčkog naroda protiv Otomanskog carstva. Ubrzo se razboleo od malarije i umro 1824. godine u trideset šestoj godini života.
MG18