ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Meša Selimović Tvrđava
Meki povez

Тврђава је роман истакнутог српског и југословенског писца Меше Селимовића који је стварао у другој половини двадесетог вијека. Роман је настао 1970. године.

„Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli.
Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više.

Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem.
Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreća. Da li je mogu zadržati?
Napolju je proljetna noć, i mjesečina. A ja ne mogu da zaspim, od sreće kojoj nisam tražio razlog. I nisam se čudio što je tako. Kako bi drukčije i moglo biti?“

Меша Селимовић

Пуно име Мехмед Селимовић
Датум рођења 26. април 1910.
Место рођења Тузла, Аустроугарска
Датум смрти 11. јул 1982. (72 год.)
Место смрти Београд, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство СФРЈ
Националност Југословен
Народност Србин[1][2]
Религија ислам
Универзитет Универзитет у Београду
Породица Шефкија (брат)
Теуфик (брат)
Рођаци Хана Селимовић (унука-братаница)
Језик стварања српскохрватски
Књижевни жанр егзистенцијализам
Утицаји од Жан Пол Сартр, Албер Ками
Мехмед Селимовић (Тузла, 26. април 1910 — Београд, 11. јул 1982) био је југословенски[3] писац српскога порекла[1][2] који је стварао на српскохрватскоме говорном подручју[4] у другој половини 20. века.

Биографија

Меша Селимовић као академик САНУ
Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. Имао је два брата, Теуфика и Шефкију. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. године постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.

Прве две године рата живео је у Тузли, где је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда. Године 1944. прешао је у Београд, где је обављао значајне политичке и културне функције. Од 1947. године живео је у Сарајеву и радио као:

професор Више педагошке школе,
доцент Филозофског факултета,
уметнички директор „Босна-филма“,
директор драме Народног позоришта,
главни уредник ИП „Свјетлост“.
Године 1971. је пензионисан и преселио се јануара 1973. године у Београд. Током живота два пута се женио, са другом супругом је имао две кћерке. Умро је 11. јула 1982. године у Београду, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана.