ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 431
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Šta ako se baš u ovom trenutku rađa potpuno novi poredak, novo društvo, novi univerzum?

Petak 22. novembar, životi Marije, Pedra, Paule i Eduarda, sa svim promenama, problemima i iluzijama, biće uzdrmani neverovatnim događajima koji će ostaviti posledice i na njihov grad i na čitavu planetu. Ta dvadeset četiri sata promeniće istoriju čovečanstva i navesti i junake i čitaoce romana da drugačije razmišljaju o svemu onome za šta su mislili da im bezuslovno pripada, o svemu što su uzimali zdravo za gotovo – o ljubavi, stvaralaštvu, ludilu, slobodi, avanturama, međuljudskim odnosima, samoći...

Rodrigo Munjos Avia predstavlja nam ovim romanom splet priča i likova crtajući mapu društva u kom su svi previše zauzeti rešavanjem problema u svojim „ovozemaljskim životima“. Napisan u realističnom ključu, ali na granici s naučnom fantastikom, roman Životi Zemljana osvaja čitaoce svojim zapletom, ritmom, strukturom i upečatljivim likovima.

Nakon uspeha romana Psihijatari, psiholozi i drugi bolesnici pisac se vraća s ne manje provokativnim romanom prožetim misterioznom atmosferom, s ironičnim i humorističnim osvrtom na sve ono što jesmo i sve ono što nismo i na postojanje drugih svetova koji nas nadilaze.

Оvaj roman је ep o uzvišenosti i vrednosti ljudskog života – „najbolji način veličanja ljudskosti jeste otkrivanje onoga što nije ljudsko“.

„Novi roman madridskog pisca, u kom se vešto prepliću i stapaju naučna fantastika i realistični ton, u kome on teži odavanju počasti unutrašnjem bogatstvu ljudskog bića.“ La Vanguardia


Rodrigo Munjoz Avija (šp. Rodrigo Muñoz Avia; Madrid, 1967) je španski pisac.

Biografija
Rodrigo Munjoz Avija je rođen u Madridu, 1967. godine. Iako je počeo da studira fiziku 1991. godine, diplomirao je filozofiju na madridskom univerzitetu Komplutense.[1] Studirao je tri godine na Fakultetu umetnosti u Madridu. Njegovi prvi spisi su posvećeni radovima njegovih roditelja, slikara Lusija Munjoza i Amalije Avije. Njegov literarni debi dogodio se 1996. godine sa romanom Ono što ne znamo (Lo que no sabemos). To je roman koji obrađuje teme za mlade za koji je dobio nagradu Haen za književnost za decu i mlade. Piše o savremenoj umetnosti u različitim publikacijama, kao što je kulturni dodatak dnevnih novina Abc. Godine 2005. je objavio svoj najuspešniji roman Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici . Godine 2007. i 2010. dobija nagradu Edebe za dečiju književnost, sa romanima Savršeni (Los perfectos) i Moj genijalni brat (Mi hermano el genio). Još neka njegova dela su roman Zemaljski život (Vidas terrestres), romani za mlade Portet hokej (El potreto de hockey), Kavez gorila (La jaula de las gorilas)... Pored toga, kao scenarista radi sa rediteljem Nikolasom Munjozem, svojim bratom. Njegova dela su prevedena na mnoge jezike.


Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici (šp. Psiquiatras, psicólogos y otros enfermos) je roman španskog pisca Rodriga Munjoza Avije. Reč je o inteligentnoj komediji o neobičnom junaku koji se bori sa problemima na polju svog psihičkog zdravlja. Roman je prepun urnebesno smešnih likova, situacija i događaja. U isto vreme on je blagonakloni podsetnik na delikatnost profesija kao što su psihologija i psihijatrija, ali i uzdiže vrednosti porodičnog života, ljubavi i podrške zajedništva. On šalje poruku da je za sve probleme smeh najbolja terapija. Roman Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici doživeo je u Španiji brojna izdanja, a po romanu je 2009. godine snimljen film u režiji Pedra Telećeje (šp. Pedro Telechea).

O delu
Na samom početku romana Rodrigo Montalvo Leteljijer se predstavlja i uvodi čitaoce u svoj svet. Živi u porodičnoj kući u naselju Park Konde de Orgas (шп. Park Conde de Orgaz) u Madridu. Oženjen je Patrisijom sa kojom ima sina Markosa i ćerku Belen. S njima u kući živi i mačak Arnold. Rodrigova sestra Nurija je dve godine mlađa i udata je za psihijatra Ernesta. Rodrigo se seća dana kada su ga dugmići na jakni njegovog zeta Ernesta doveli do histeričnog ponašanja. Cela njegova porodica je bila prisutna i svi su čuli kako mu Ernesto nudi da dođe na njegove konsultacije. Kada je prvi put tamo otišao, počinju svi njegovi problemi.

Tema
Glavna tema ovog dela je Rodrigova potraga za srećom, odnosno smislom života. Rodrigo, narator, već u prvoj glavi upoznaje čitaoce sa temama ovog romana. On se tokom čitavog romana preispituje da li je srećan i da li je bio srećniji u svojoj mladosti, onda kada još uvek nije ni razmišljao o tome. Ova tema je univerzalna zato što svako može da se poistoveti sa Rodrigom. Svaki čovek teži ka tome da otkrije recept za sreću. Rodrigo je mnogo vremena proveo slušajući savete mnogih psihologa i psihijatara, ali na kraju shvata da je trebalo da radi suprotno od onoga što su mu oni govorili. Osećao se bolje onda kada je prestao da sluša njihove savete. U ovom romanu se obrađuju i sledeće teme:

čovek u savremenom svetu
razlike između psihijatra i psihologa
život i smrt
različiti odnosi između bračnih parova (različiti su odnosi između Rodrigovih roditelja, Rodriga i Patrisije, Ernesta i Nurije; ti odnosi se prate i upoređuju)
odnos oca prema detetu (prati se odnos Rodriga prema Markosu i Belen i Rodrigovog oca prema Rodrigu; uočavaju se sličnosti)