ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 427
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

`Fina, lukava, bogata komedija.` ― Recenzija knjige Nev Iork Times Dr Edvin Spindrift, sasvim običan predavač lingvistike, poslat je kući iz Burme sa tumorom na mozgu. Bliže rečima nego ljudima, njegov osećaj za stvarnost dodatno je izmenjen njegovim stanjem. Noć pre nego što će biti operisan, Spindrift odlučuje – obrijane glave, bez košulje i bez para – da odloži operaciju bekstvom iz bolnice. Stvari i ljudi za koje jedva da je znao da postoje van njegovih rečnika obrušavaju ga dok prolazi kroz avanture u noćnom Londonu.



Entoni Berdžes (engl. Anthony Burgess 25. 2. 1917 – 22. 11. 1993) bio je britanski romanopisac,[2] kritičar i kompozitor.[3] Takođe je bio aktivan kao libretista, pesnik, pijanista, dramaturg, scenarista, novinar, esejist, putopisac, govornik, prevodilac, lingvista i obrazovni radnik.

Rođen je u Harperhiju u blizini Mačenstera na severozapadu Engleske,[4] a veliki deo života je proveo u Jugoistočnoj Aziji, SAD i na Mediteranu.

Berdžesova proza uključuje tzv. malajsku trilogiju (The Long Day Wanes), o sumraku Britanskog carstva na Istoku; kvartet romana o Enderbiju, samotnom pesniku i njegovoj muzi; Nothing Like the Sun, klasičnu spekulativnu rekonstrukciju Šekspirovog ljubavnog života; kultno istraživanje prirode zla A Clockwork Orange; i remekdelo Earthly Powers, panoramsku sagu o 20. veku.

Berdžes je pisao kritičke studije o Džojsu, Hemingveju, Šekspiruu i Lovrencu, traktate o lingvistici Language Made Plain i A Mouthful of Air, te je bio plodan novinar, pišući na nekoliko jezika.

Preveo je i adaptirao Sirano de Beržeraka, Kralja Edipa i Karmen za teatar; napisao scenarije za mini-serije Isus od Nazareta i Mojsije zakonodavac; izmislio praistorijski jezik koji se govori u filmu Potraga za vatrom; i komponovao Sinfoni Melaju, Simfoniju (No. 3) u C-duru i operu Dablinska cvetanja.

Berdžes je isto tako komponovao preko 250 muzičkih radova. On je smatrao sebeo u jedankoj meri kompozitorom koliko i poscom, mada je imao znatno više uspeha u pisanju.[5]

Biografija
Detinjstvo i mladost
Berdžes je rođen u Kerisbruk ulici br. 91 u Harperhi, predgrađu Mančestera u Engleskoj, u katoličkoj porodici od oca Džozefa i majke Elizabete Vilson.[4] On je opisao svoje poreklo kao pripadnike niže srednje klase. Odrastao je tokom Velike depresije. Njegovi roditelji, koji su držali prodavnice, bili su prilično dobro stojeći, pošto je potražnja za duvanskim i alkoholnim robama ostala konstantna. U detinjstvu je bio poznat kao Džek, Litl Džek i Džoni Igl.[6] Na njegovoj svetoj potvrdi dodato je ime Entoni i on je postao Džon Entoni Berdžes Vilson. On je počeo da koristi svoj književni pseudonim Entoni Berdžes po objavljivanju romana Vreme za tigra iz 1956. godine.[4]

Njegova majka Elizabeta umrla je u svojoj 30. godini života kod kuće 19. novembra 1918. godine, tokom pandemije gripa 1918. godine. Uzroci smrti navedeni u njenoj posmrtnici bili su grip, akutna pneumonija i zatajenje srca. Njegova sestra Mjuriel umrla je četiri dana ranije 15. novembra od gripa, bronho-pneumonije i zatajenja srca, u svojoj osmoj godini.[7] Berdžes je verovao da ga njegov otac, Džozef Vilson, prezirao, jer je preživeo vreme kada nije bilo spasa njegovoj majci i sestri.[8]

Nakon smrti njegove majke, Berdžesa je uzgajala njegova tetka po majci, En Bromli u Krampsalu zajedno sa njene dve ćerke. Tokom tog vremena, Berdžesov otac radio je kao knjigovođa na stočnoj pijaci tokom dana, a uveče je svirao klavir u javnoj kući u Majls Platingu.[6] Nakon što se njegov otac oženio gazdaricom gostionice, Margaret Dvajer, 1922. godine, Berdžes je živeo sa svojim ocem i maćehom.[9] Do 1924. godine porodica je imala prodavnice duvana i alkoholnih pića na četiri lokacije.[10] Berdžes je kao dete nakratko bio zaposlen u duvanskoj radnji.[11] Dana 18. aprila 1938. godine, Džozef Vilson umro je od zatajenja srca, plevrita i gripe u svojoj 55. godini, ne ostavljajući Entoniju nasledstvo uprkos očiglednog poslovnog uspeha.[12] Njegova maćeha je umrla od srčanog udara 1940. godine.[13]

Berdžes je o svom uglavnom samotnjačkom detinjstvu rekao: „Ja sam bio bilo destruktivno progonjen ili ignorisan. Bio sam preziran... Odrpani dečaci u bandama su se ustremljivali na dobro odevene dečake poput mene.”[14] Berdžes je pohađao Osnovnu školu Sv. Edmund pre nego što je prešao u Memorijalnu osnovnu školu biskupa Bilsbora, obe od kojih su katoličke škole, u četvrti Mos Sajd.[15] On je kasnije je pisao: „Kada sam ja išao u školu, ja sam mogao da čitam. U osnovnoj školi u Mančesteru, koju sam pohađao, većina dece nije mogla da čita, tako da sam ... bio malo odvojen, prilično drugačiji od ostalih.”[16] Dobre ocene rezultirale su mestom na Ksaverijan koledžu (1928–37).