ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981-1991
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Edicija Plava ptica – KOMPLET 102 - deset kola po deset knjiga, plus 2 knjige vanredno izdanje - retko u kompletu, očuvanost dosta dobra, ima poneka slabija, ima i poneka odlična, neke imaju malo iskrzan omot, većina veoma dobar, na 2 knjige nedostaje omot, nekoliko ima posvetu ili pečat, ali sve u svemu veoma dobar komplet.

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata.

Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivo veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga.

Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima.

Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali), Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona postoji od 1901. godine, posle rata nastavlja sa radom pod ovim imenom), BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od minimum 10 hiljada primeraka najbolje svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine), SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća), IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom), IP Vuk Karadžić, IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“), Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom), Dečije novine (Gornji Milanovac), Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija), Naprijed (Zagreb), Sveučilišna naklada Liber, Grafički zavod Hrvatske, Svetlost (Sarajevo), Veselin Masleša (Sarajevo), Obod (Cetinje), Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad), Minerva (Subotica), Matica srpska (Novi Sad), i mnogi drugi. Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu (baš kao i bisokopi), i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima bivših republika. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz državnog (društvenog) u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici. O tempora! o mores!

Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ.
Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta.
Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu.
U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata.
Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica.
Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.
Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila bitna i upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata.

I kolo:
1. H. Dž. Vels…………………………….Rat svetova
2. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 1
3. K. Maj……………………………………Blago u Srebrnom Jezeru 2
4. E Salgari……………………………….Breg Svetlosti
5. Ž. A. Roni Stariji……………………..Vatra
6. Dž. O. Kervud…………………………Lovci vukova
7. K. Dojl……………………………………Baskervilski pas
8. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 1
9. R. Kipling……………………………….Knjiga o džungli 2
10. Dž. London…………………………..Džeri Ostrvljanin

II kolo:
11. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 1
12. H. Sjenkjevič………………………….Kroz pustiniu i prašumu 2
13. Dž. O. Kervud………………………..Lovci zlata
14. N. Bajkov………………………………Veliki Van
15. Z. Grej…………………………………..Osvetnik prašume
16. N. Gogolj……………………………….Vij, kralj duhova
17. K. Dojl…………………………………..Iščezli svet
18. DŽ. London……………………………Majkl, brat Džerijev
19. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 1
20. A. Tolstoj……………………………….Ivan Grozni 2

III kolo:
21. K. Maj………………………………… Sin lovca na medvede
22. K. Maj………………………………….Duh Ljana Estakada
23. J. Lari……………………………………Karik i Valja
24. Dž. A. Roni Stariji………………….Džinovski Lav
25. H. Gilbert………………………………Robin Hud 1
26. H. Gilbert………………………………Robin Hud 2
27. V. Bonzels……………………………..Pčelica Maja
28. E. T. Siton……………………………..Rolf i Kvonab
29. A. Beljajev…………………………….Amfibija
30. R. Montgomeri……………………….Karkadžu

IV kolo:
31. E. Salgari……………………………….Crni gusar
32. R. Hagard……………………………….Rudnici cara Solomona
33. Dž. London…………………………….Beli očnjak
34. F. Treler…………………………………Gaučov sin
35. R. L. Stivenson……………………….Crna strela
36. J. Korinjec………………………………Tamo daleko, preko reke
37. M. Murkok……………………………..Erlik od Melnibonea
38. B. Prus……………………………………Faraon 1
39. B. Prus……………………………………Faraon 2
40. B. Prus……………………………………Faraon 3

V kolo:
41. Dž. Lukas………………………………..Zvezdani ratovi
42. K. Kampanj……………………………..Zbogom mojih petnaest godina
43. M. Šeli…………………………………….Frankenštajn
44. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 1
45. DŽ. Stajnbek……………………………Kralj Artur 2
46. Č. Roberts……………………………….Ridji lisac
47. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 1
48. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 2
49. T. Bruks………………………………….Mač od Šanare 3
50. DŽ. Vebster…………………………….Tata dugonja

VI kolo:
51. M. Langl…………………………………Kapije vremena
52. L. Tolstoj………………………………..Hadži Murat
53. B. Kliri……………………………………Prva ljubav
54. M. Murkok………………………………Mornar na moru sudbine
55. V. Derluf…………………………………Karavan za Oregon
56. V. Skot……………………………………Ajvanho 1
57. V. Skot……………………………………Ajvanho 2
58. E. Salgari…………………………………Kraljica Kariba
59. Dž. F. Kuper…………………………….Uhoda
60. S. O Del…………………………………..Ostrvo plavih delfina

VII kolo:
61. L. Terson………………………………….Svemirski brod Galaktika
62. P. de Mendelson………………………..Marijana moje mladosti
63. G. Gardonji……………………………….Rob Huna
64. M. Langl…………………………………..Vihor pred vratima
65. V. Frolov…………………………………..Senka sumnje
66. V. Vandžerin…………………………….U davno doba
67. F. H. Bernet………………………………Tajna napuštenog vrta
68. Dž. Kjelgard……………………………..Crvenko
69. M. Murkok………………………………..Zla kob belog vuka
70. N. F. Mejzer………………………………Deda, volim te

VIII kolo:
71. M. Tven……………………………… …….Novi doživljaji Toma Sojera
72. F. A. Suli………………………… ………..Leon i Leonina 1
73. F. A. Suli……………………………………Leon i Leonina 2
74. Ž. Vern………………………………………Južna zvezda
75. B. Stoker……………………………………Drakula 1
76. B. Stoker……………………………………Drakula 2
77. K. Maj……………………………………….U dolini smrti
78. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 1
79. Kaverin………………………………………Dva Kapetana 2
80. P. Urošević…………………………………Tihana iz Erga

IX kolo:
81. E. de Amičis………………………………..Srce
82. K. Maj………………………………………..Sibirski lovac
83. V. Vahman………………………………….Morski Đavo
84. A. Troaja…………………………………….Mala Vju
85. H. Malo………………………………………Bez porodice 1
86. H. Malo………………………………………Bez porodice 2
87. M. Murkok………………………………….Kula koja iščezava
88. H. Viliamson……………………………….Vidra Tarka
89. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 1
90. F. Merijet……………………………………Brodolom Pacifika 2

X kolo:
91. E. B. Liton…………………………………..Poslednji dani Pompeja
92. M. Parhomov………………………………Ulica
93. A. Arnold……………………………………Mladi Šerlok Holms (BEZ OMOTA)
94. V. R. Martines…………………………….Doživljaji Simona Bolivara
95. A. Šomlo……………………………………Kao…
96. V. Jan………………………………………..Batu-kan (BEZ OMOTA)
97. P. Divoa……………………………………..Lavaredovih pet marjaša
98. A. i E. Sifert………………………………..Bela
99. R. Sabatje………………………………….Švedske šibice
100. D. Orgel……………………………………Đavo u Beču

Vanredna izdanja:
101. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 1
102. M. Murkok…………………………………Vitez sudbine 2

Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Neverovatno je da o ovakvoj činjenici naše kulture, koja je zaslužna za obrazovanje hiljada ljudi, postoji samo jedan tekst – sentimentalno sećanje – beskrajno puta kopiran na više sajtova. Uglavnom su se šturi i nepotpuni podaci mogli pronaći o ovoj ediciji i njenom uredniku na internetu. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više, bolje i pedantnije angažujemo na internetu.
Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ja budem ta koja će ispraviti nepravdu. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, beogradskom antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

Tags: Jugoslavija Jugoslovenske izdavačke edicije Plava Plava ptica Ptice Siniša Lekić Srpska književnost i kultura Žika Bogdanović
Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije
KC