Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-379-0050-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Rilke, Rajner Marija, 1875-1926
Naslov Zapisi Maltea Lauridsa Brigea i druga proza / Rajner Marija Rilke ; izbor, prevod i napomene Branimir Živojinović
Jedinstveni naslov ǂDie ǂAufzeichnungen des Malte Laurids Brigge. srpski jezik
Ostali naslovi Zapisi Maltea Lauridsa Brigea
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1987 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 307 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Živojinović, Branimir
Zbirka Srpska književna zadruga. ǂkolo ǂ80 ; ǂknj. ǂ528
(plast.)
Napomene Prevod dela: Die Aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge / Rainer Maria Rilke
Napomene: str. 279-307
Beleška o piscu: str. [308].

Rilke u romanu Zapisi Maltea Lauridsa Brigea, nastalog u Parizu i objavljenog 1910. godine, govori o potrebi upoznavanja sveta i života da bi se mogla napisati pesma koja će imati stvarnu umetničku i saznajnu vrednost.

Rajner Marija Rilke rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih nemačkih poeta.
Nakon 1884. godine roditelji mu žive odvojeno i on se s majkom se seli u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. U oktobru 1886. godine, na očev zahtev, pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije naziva `početkom odvratnosti`. Plašljiv, povučen i tih, ne uspeva se prilagoditi pitomačkom vojničkom životu, premda mu u zavodu dopuštaju da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu.
Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Rilkeov rad, utemeljen je pod uticajem klasičnih autora. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže...
Prevodio je s francuskog, engleskog i italijanskog jezika.
Od 1897. do 1899.godine živi u Minhenu i Berlinu; putuje u Italiju i Rusiju. Zatim živi u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901.godine se ženi vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspada. Posle toga duže živi u Parizu, putuje u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911-1912. godine živi u zamku Devin blizu Trsta. Rat provodi u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanjuje u malom zamku Mizot u Valeu.
Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije.
Neka dela:
Soneti Orfeju
Nove pesme
Knjiga slika
Žrtva Larima
Život Marijin
MG54