ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 411
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta !

Feliks Salten (Pešta, 6. septembar 1869 - Cirih, 8. oktobar 1945) rođen kao Sigmund Salcman (Siegmund Salzmann), bio je austrijski autor i književni kritičar u Beču. Njegovo najpoznatije delo je Bambi, život u šumi (1923).


Salten je rođen 6. septembra 1869. godine kao Sigmund Salcman u Pešti, Austrougarska. Bio je unuk pravoslavnog rabina. Kada je imao četiri nedelje, njegova porodica se preselila u Beč, Austrija. Mnogi Jevreji su se doseljavali u grad krajem 19. veka, jer je Beč 1867. godine Jevrejima dodelio puno državljanstvo.

Kada je njegov otac bankrotirao, šesnaestogodišnji Salten napustio je školu i počeo raditi u agenciji za osiguranje. Takođe je počeo da izdaje pesme i kritike knjiga u časopisima. 15. januara 1889. godine objavio je svoje prve pesme u listu `An der Schönen Blauen Donau` i to koristeći pseudonim Feliks Salten koje će kasnije postati poznato.[1] Postao je deo pokreta `Mladi Beč` (Jung Vien) i ubrzo je dobio posao stalnog umetničkog i pozorišnog kritičara bečke štampe (Wiener Allgemeine Zeitung, Zeit). Godine 1900. objavio je svoju prvu zbirku pripovedaka. Godine 1901. pokrenuo je prvi bečki kratkotrajni književni kabare Jung-Wiener Theater Zum lieben Augustin. U njemu je hteo da prikaže mešavinu slikarstva, plesa, poezije, muzike i pozorišta, a prva predstava održana je 16. novembra 1991. godine. Publika nije pokazala zavidnu reakciju, pa je zbog malih prihoda i velikih troškova kabare prestao sa prikazivanjem.[1]

Ubrzo je objavljivao, u proseku, jednu knjigu godišnje, drame, kratke priče, romane, putopise i zbirke eseja. Takođe je pisao za gotovo sve glavne bečke novine. 1906. Salten je otišao u Berlin u `Ullstein` kao glavni urednik B.Z. am Mittag i Berliner Morgenpost, ali se nekoliko meseci kasnije vratio u Beč. Takođe je napisao filmske scenarije i librete za operete. 1927. postao je predsednik austrijskog PEN kluba kao naslednik Artura Šniclera.

Najpoznatije delo Saltena, koji je i sam bio strastveni lovac, [2] [3] je Bambi (1923). Preveden je na engleski jezik 1928. godine i postao je uspeh Kluba knjige. Godine 1933. prodao je filmska prava američkom reditelju Sidniju Frenklin-u za samo 1.000 dolara, a Frenklin je kasnije preneo prava na studio Valta Disnei-a, koji su činili osnovu animiranog klasika Bambija iz 1942. godine.

Život u Austriji postao je poguban za istaknutog Jevrejina tokom 1930-ih. U Nemačkoj je Adolf Hitler 1936. zabranio Saltenove knjige. Dve godine kasnije, nakon aneksije Nemačke Austrije, Salten se sa suprugom preselio u Švajcarsku, u Cirih gde mu je bilo zabranjeno da se bavi novinarstvom i tamo proveo poslednje godine. Usled zabrane, Salten je svoje poslednje godine proveo na ivici siromaštva nemogavši da zaradi onime šta je jedino znao - pisanjem.[1]

Felik Salten umro je 8. oktobra 1945. u 76. godini. Sahranjen je u jevrejskom groblju u Cirihu (Israelitischer Friedhof Unterer Friesenberg).

Salten se oženio glumicom Otili Mecl (1868–1942) 1902. godine, i imao dvoje dece: Pola (1903–1937) i Anu Katarinu (1904–1977). Napisao je još jednu knjigu zasnovanu na liku Bambija, pod naslovom Bambijeva deca: Priča o šumskoj porodici (1939). Njegove priče Peri i The Hound of Florence inspirisale su Diznijeve filmove Peri (1957), odnosno Čupavi pas (1959).

Salten se sada smatra anonimnim autorkom duhovitog, proslavljenog erotskog romana, Josefine Mutzenbacher — životna priča jedne bečke kurve, ispričana od njene same (Josephine Mutzenbacher: The Life Story of a Viennese Whore, as Told by Herself) (1906), ispunjene društvenom kritikom....