ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: xxxx

DŽOZEF KONRAD OČIMA ZAPADA
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Џозеф Конрад (енгл. Joseph Conrad), право име Јозеф Теодор Конрад Кожењовски (пољ. Józef Teodor Konrad Korzeniowski; Терехове код Бердичива, 3. децембар 1857 - Бишопсберн, 3. август 1924) је био пољски књижевник који је свој стваралачки период у животу провео у Енглеској и писао на енглеском.[1] Држављанство Велике Британије је добио 1886, али је себе одувек сматрао Пољаком.[2] Конрад се сматра једним од највећих новелиста на енглеском језику,[3] иако није говорио течно језик до својих двадесетих (и увек са израженим акцентом), он је био мајстор стилизовања прозе који је донео изразит неенглески сензибилитет у енглеску књижевност.[4] [5] Писао је романе, многе у морском окружењу, који приказују искушења људског духа усред равнодушности свемира. Ипак, море није најважнији елемент у низу његових дела, а нека од њих су и „Ностромо“, „Тајни агент“, „Очима запада“.

Биографија
Конрад је рођен 3. децембра 1857. године у руској Украјини, у породици пољских земљопоседника, која је учествовала у организовању побуне против руске власти. Конрад је од шесте године живео као избеглица у северној Русији. Рано је остао без мајке, а у 12. години и без оца.

Дечаштво је провео у Кракову, уз романтичну књижевност, и сањарио о поморском животу. У седамнаестој години стигао је у Марсеј, кренуо на прве пловидбе и буран живот по лукама.


Споменик Џозефу Конрарду у Пољској
А онда је, у 21. години, ступио у британску трговачку морнарицу, положио испите за капетана брода. Капетанску каријеру завршио је у својој 37. години, нагло, због нарушеног здравља.

Једном је рекао:

Никада се нисам одрекао мора у души и срцу. Принуђен сам сада, несвесно принуђен да пишем књигу за књигом, као што сам у минулим годинама био принуђен да се отискујем на море, из путовања у путовање... Не знам који ми се од ова два порива чини тајанственијим и чудеснијим.

Први роман био му је „Алмејерова лудост” (1895). Главни јунак, Европљанин, живи дубоко у унутрашњости Борнеа, са женом Малајкињом, и сања о повратку у Европу...

Најпопуларнији му је „Лорд Џим”, роман посебно омиљен код младих. Ово је прича о морнарским авантурама, али и о моралу, о томе како морални преступ оставља дубоки траг у људској души. Има мишљења да су ту и нека аутобиографска искуства, из краковских ђачких дана. Ремек-дело, роман „Ностромо”, из 1904. године говори о јунаку који је истовремено преступник, наводећи читаоца на разумевање за онога који је, злоупотребивши поверење, украо сребро дато му на чување за време неке од побуна у Јужној Америци. Ту су и такозвани политички романи: „Тајни агент”, „Очима Запада”,„Срце таме ”... Џозеф Конрад умро је 3. августа 1924. године.