Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

d5

Бошко Петровић (Велики Варадин, 7. јануар 1915 — Нови Сад, 30. јун 2001) био је српски романсијер и песник.

Биографија[уреди | уреди извор]
Његова поезија је богата лирским елементима везаним за природу његове родне Војводине. У смислу модерности песничког израза ретки су његови искораци мимо патетике и везаног стиха. Највише је постигао у песмама неуједначене дужине стиха где се одваја од лирске фасцинације ка благо метафизичким идејама.

Веома добро је преводио песнике који су писали на немачком језику као што су Рилке, Брехт, Целан и остали. У прози највише постигао херметичним романом „Певач“ који је био у најужем избору за Нинову награду. Недавно је објављен у едицији Офф Нин издавача Завод за уџбенике и наставна средства. Исти издавач је штампао и његова вишетомна Сабрана дела.

Био је члан уредништва (1953—1964) и уредник Летописа Матице српске у периоду 1965-1969. године. До смрти је био почасни председник Матице српске у Новом Саду.[1]

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 21. марта 1974, а за редовног 7. маја 1981. године.