ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Anton Pavlovič Čehov
Izdavač: `Cip`, Podgorica
Broj strana: 200
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Format: 19 cm

Anton Pavlovič Čehov (rus. Антóн Пáвлович Чéхов, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Radnja novele Paviljon br. 6 se događa na psihijatrijskom odeljenju, odnosno odeljenju za duševne bolesnike jedne gradske bolnice. Glavni likovi su Ivan Gromov, pacijent koji pati od manije gonjenja i dr Andrej Jefimič, lekar koji konformistički ignoriše društvenu nepravdu, ali na kraju i sam duševno oboli i završi na tom istom mestu, sa svojim nekadašnjim pacijentima. Novela pred vama je pre objavljivanja imala dosta problema sa cenzurom tadašnjeg carskog režima, i izazvala je veliku pažnju svojim brutalnim i uznemirujućim prikazom prilika u javnim institucijama, pre svega duševnim bolnicima. Ruski boljševički vođa, Vladimir Lenjin, je kasnije tvrdio da ga je upravo Paviljon br. 6 podstakao da postane revolucionar, odnosno da se nakon čitanja osećao kao i da je sam zatvoren u Paviljonu br. 6. Broj šest u naslovu novele bi trebalo da nam sugeriše na nevažnost tog mesta, beznačajan broj koji nema značenje, a time se naglašava i nevažnost njegovih stanovnika koji su samo brojka u birokratskom sistemu. Novela je bila ekranizovana nekoliko puta, od toga dva puta u bivšoj Jugoslaviji – kao istoimena TV-drama i kao igrani film Paviljon 6, 1978. godine, sa Ljubom Tadićem, Pavlom Vujisićem i Zoranom Radmilovićem u glavnim ulogama.

Nikolaj Stepanovič, stari profesor („Dosadna priča“) mogao bi pokušati da se zaboravi ili pronađe utehu u uspomenama iz svoje prošlosti. Ali uspomene ga samo uznemiravaju. On je bio izvanredan naučnik, a sada mu ništa ne ide od ruke. Na predavanjima on je pažnju slušalaca mogao da drži dva sata, a sada jedva da izdrži i petnaest minuta. Imao je prijatelje i drugove, voleo je svoje učenike i saradnike, svoju ženu, svoju decu, a sad mu ni do čega nije stalo. Ako ljudi i probude u njemu neko osećanje, to je samo mržnja, zloba i zavist. On to mora sebi iskreno priznati, gde se ne zna zašto, radi čega i odakle ta iskrenost dolazi na mesto prethodnog osećanja, imajući u vidu ranije diplomatsko iskustvo, karakteristično za pametne ljude, da vidi i govori ono što podstiče dobre međuljudske odnose i zdravo unutrašnje raspoloženje.

Anton Pavlovič Čehov je pisao drame i priče o običnim ljudima i njihovim običnim sudbinama na tako poseban način da se i danas čitaju u celom svetu. „On opisuje svakodnevne stvari kojima inače ne pridajemo pažnju i izvrgava podsmehu određene ljudske osobine - ponekad do mere da kritika prerasta u gnev, do tačke da kod čitalaca izaziva gađenje`. Pripovetkom `Seljaci` on piše o ruskoj stvarnosti 19. veka, kroz nju opisuje karijerizam, malograđanstvo, primitivizam ruskog seljaštva kao i događaje koji su se zbili raznim ljudima.

U predgovoru ovoj knjizi veliki Tomas Man odužio se A. P. Čehovu koga je jedva zapamtio u ranoj mladosti. Ovim izborom tri verovatno najznačajnije Čehovljeve priče Tomas Man se odužio i svojim sunarodnicima koji su ga kasno otkrili: Seljaci, Paviljon br 6 i Dosadna priča.

Tvrd povez. Knjiga je dobro očuvana.