ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 390
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga polovna, ali u dobrom stanju!

Victor Mancini, koji je napustio medicinsku školu, antijunak je našeg poremećenog vremena.

Budući da mora plaćati skrb za starije osobe za svoju majku, Victor je smislio genijalnu prijevaru: pretvara se da se guši komadićima hrane dok večera u otmjenim restoranima. Zatim dopušta da ga `spase` kolege pokrovitelji koji, osjećajući se odgovornima za Victorov život, nastavljaju slati čekove kako bi ga uzdržavali.

Kad ne izvodi ovaj trik, Victor ide na radionice za oporavak od seksualne ovisnosti radi akcije, posjećuje svoju izmučenu mamu i provodi dane radeći u kolonijalnom tematskom parku.

Njegov tvorac, Chuck Palahniuk, poznati autor klasika poput Kluba boraca, vizionar je kakav trebamo i satiričar kakvog zaslužujemo.



Charles Michael `Chuck` Palahniuk (izgovara se /ˈpɑːlənɪk/)[1] (Pasco, Washington, 21.2. 1962.-) je američki satirički romanopisac i freelance novinar ukrajinskog porijekla. Trenutno živi u Vancouveru u državi Washington. Najpoznatiji je po nagrađenom romanu Fight Club, koji je kasnije adaptiran u film Davida Finchera.



Čarls Majkl „Čak” Polanik (engl. Charles Michael `Chuck` Palahniuk, 21. februar 1962) američki je pisac i slobodni novinar koji svoja dela svrstava u transgresivnu fikciju. Autor je romana Borilački klub koji je 1999. ekranizovan.[1]

Izgovor prezimena
Postoje različite verzije izgovora prezimena Čaka Polanika (engl. Palahniuk). U intervjuu za magazin Gardijan, Čak je rekao da se njegovo prezime čita i izgovara kao Pola-Nik. Na Polanikovom zvaničnom veb sajtu, stoji stara porodična legenda da su se njegovi baba i deda zvali Pola i Nik i odlučili da im zajedničko prezime bude spoj njihovih imena. Za ruske novine Izvestija, Čak je ispričao anegdotu u kojoj su ga roditelji odveli na groblje na kojem su sahranjeni njegovi baba i deda, gde je on prvi put saznao da su mu se baba i deda zvali Pola i Nik i da je najverovatnije zbog toga dobio prezime. Čak je u intervjuu sa magazinom Independent rekao da je njegov deda ubio babu zbog svađe oko cene mašine za šivenje pa je zatim sam sebi oduzeo život.

Detinjstvo i mladost
Čak Polanik je rođen 1962. godine u Pasku, u saveznoj državi Vašington, kao sin Freda Polanika i Karol Adel. Kada je imao 14 godina, njegovi roditelji su se razveli, pa je veliki deo svog detinjstva Polanik proveo kod roditelja svoje majke na njihovom ranču u istočnom Vašingtonu.

Polanik je studirao Univerzitet Oregona gde je studirao novinarstvo, i koji je završio 1986. godine. Pre nego što je njegova karijera postala uspešna, Polanik je radio i volontirao na mnogim radnim mestima. Volontirao je u Nacionalnoj Radio Stanici (NPR), u hospiciju, i u svratištu za beskućnike, i radio je u firmi za proizvodnju kamiona Frajtlajner kao dizel mehaničar.

Karijera
Početak Karijere
Polanik je počeo da piše fikciju sredinom svojih tridesetih godina. Po njegovim rečima, počeo je da piše dok je prisustvovao radionicama za pisce koje je vodio pisac Tom Spanbauer. Spanbauerov stil minimalističkog pisanja je imao veliki uticaj na Polanikov stil.

`Borilački Klub`
Nakon što je Polanikov prva pripovetka `Nevidljiva Čudovišta` bila odbijena od strane svih izdavača, Polanik je počeo da radi na svom najpoznatijem delu, Borilačkom Klubu. Polanik je pisao ovaj roman u svom slobodnom vremenu, dok je radio kao mehaničar u Frajtlajneru. Prvi deo Borilačkog Kluba koji je bio objavljen je bila priča od sedam strana u kompilaciji `Potraga za srećom` izdavača `Blu Heron Pres` iz 1995. godine. Ta kratka priča od sedam stranica je postala šesto poglavlje knjige Borilački Klub. Borilački Klub je dobila pozitivne kritike od strane kritičara ali je bila jako kratko u prodaji.

U početku, Polanik nije mogao da pronađe izdavača koji je želeo da izdaje njegove knjige dok nije objavio Borilački Klub. Polanik je potpisao ugovor sa literarnim agentom i glumcem Edvardom Hibertom, koji je dalje doveo do adaptacije Borilačkog Kluba za veliki ekran, 1999. godine. Film je podelio kritičare i publiku i generalno je bio gledan kao neuspeh, ali je film dobio status kulta kada je počelo izdavanje filma na DVD-u.

Tri verzije knjige su izdate. Prva, 1996. godine, druga sa predgovorom Polanika o uspehu filmske adaptacije 2004. godine, i treća sa pogovorom Čaka Polanika 2005. godine.

Na srpskom jeziku, Borilački Klub je izdat 2015. godine od strane izdavačke kuće `Laguna`

Polanik je bio ubeđen da nastavi priču Borilačkog Kluba u stripskoj formi od strane spisateljice Čelsi Kejn i pisaca stripova Brajana Majkla Bendisa, Meta Frekšna i Keli Su DeKonik. Borilački Klub 2 je bio objavljen u maju 2015. godine od strane Dark Hors izdavača, nakon tizera koji je objavljen na Dan Besplatnih Stripova (Free Comic Book Day) te iste godine.

Kasnije je Čak Polanik objavio da radi na trećem delu Borilačkog Kluba, takođe u formi stripa. Nakon toga, Polanik planira da nastavi da piše stripove.

Nevidljiva čudovišta, Preživeli, i Zagrcnut
Nakon uspeha Borilačkog Kluba Polanik je objavio pripovetku Preživeli 1999. godine, a zatim se vratio i preradio svoje prvo delo Nevidljiva čudovišta, koje je prihvaćena od strane izdavača i izdato iste godine. Dve godine kasnije, Polanik objavljuje pripovetku Zagrcnut koja je 2008. godine postala film sa Semom Rokvelom u glavnoj ulozi.

Uspavanka
1999. godine, Fred Polanik, otac Čaka Polanika, je počeo da se zabavlja sa Donom Fontejn, koju je upoznao preko reklame u novinama koja je imala naziv `Kismet`. Donin bivši dečko, Dejl Šakelford je prethodno bio u zatvoru zbog seksualnog zlostavljanja i zakleo se da će je ubiti čim izađe iz zatvora. Nakon što je bio pušten iz zatvora, Šakelford je pratio Donu do kabine u kojoj su ona i Fred Polanik prenoćili, zatim ih je oboje upucao, i onda odvukao njihova tela u kabinu, koju je onda zapalio. Na proleće 2001. godine, Šakelford je bio osuđen za dvostruko ubistvo i osuđen je na smrt. Nakon ovih događaja, Polanik je počeo da radi na pripovetki Uspavanka koju je objavio kasnije te godine. Polanik je kasnije izjavio da mu je pisanje ove pripovetke pomoglo da se snosi sa odlukom da osudi Šakelforda na smrtnu kaznu.

`Creva` i Ukleti
Dok je bio na turneji da promoviše svoju najnoviju knjigu Dnevnik 2003. godine, Polanik je svojoj publici pročitao kratku priču sa nazivom `Creva` koja je bila senzacionalistička priča o masturbaciji koja se kasnije pojavila u kolekciji Ukleti. Na početku te kratke priče, autor govori ljudima da bi priča trebala da traje onoliko dugo koliko oni mogu da drže dah. Ustanovljeno je da se četrdeset osoba onesvestilo dok su slušali priču i držali dah. Na kasnijoj turneji 2004. godine, Polanik je nastavio da čita ljudima `Creva` što je povećalo broj ljudi koji su se onesvestili na 53, a zatim na 60. Na jesen te godine, Polanik je počeo da reklamira svoju novu knjigu Ukleti, pa je nastavio da čita `Creva`. Broj onesvešćenih se povećao na 63. Poslednji set gubljenja svesti se desio 28. maja 2007. godine, gde se petoro ljudi onesvestilo, a jedan je povredio glavu kada je pao i udario glavu o vrata dok je pokušao da izađe iz auditorijuma. Polanik je kasnije izjavio da je priča `Creva` bila uzrok za 73 slučaja gubljenja svesti.

2008. godine, Polanik je proveo nedelju dana u Klarion Vest radionici za pisce, gde je predavao o svojim metodama pisanja i teorji fikcije, grupi od osamnaest učenika.

Adaptacije Polanikovih dela
Prvo delo Čaka Polanika koje je bilo adaptirano bio je Borilački Klub koji je dobio filmsku adaptaciju 1999. godine, tri godine nakon izlaska knjige. Film je režirao američki režiser Dejvid Finčer. Pet godina kasnije, video-igra bazirana na filmu je izašla. Polanik je spominjao na čitanjima svojih dela da radi na mjuziklu Borilački Klub koji je baziran na filmu sa Dejvidom Finčerom i Trentom Reznorom. U trenutku pisanja, nikakve dodatne informacije nisu dodate, i sam mjuzikl još uvek nije izašao. Kada je pitan da li će obnoviti svoju ulogu iz filma u mjuziklu, Edvard Norton je prokomentarisao da ni on ni Bred Pit ne znaju da pevaju, pa da su šanse da će se naći u mjuziklu jako male.[2]

Polanikova dela Nevidljiva Čudovišta i Uspavanka su adaptirana u grafičke novele, nacrtane od strane stripskog umetnika Kissgz, i dostupne su onlajn.

Nakon uspeha Borilačkog Kluba, pojavila se želja da se adaptuje i Polanikov drugi roman, Preživeli iz 1999. godine. Prava na roman su kupljena 2001. godine, ali nijedan filmski studio nije želeo da napravi film. Posle terorističkih napada na Pentagon i Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine filmski studiji su procenili da je film previše kontroverzan zbog scene u knjizi u kojoj glavni lik otima i ruši putnički avion.

Posle toga, prava na romane Nevidljiva čudovišta i Dnevnik su takođe kupljena, ali filmovi nikada nisu snimljeni.

U januaru 2008. godine na Sandens filmskom festivalu, film Zagrcnut baziran na istoimenom Polanikovom romanu je imao svoju premijeru. Film je režirao Klark Greg, a glumili su Sem Rokvel, Keli Makdonald i Anđelika Hjuston.

U septembru 2014. godine, najavljena je filmska adaptacija Polanikovog dela Rant, u kojoj će glumiti Džejms Franko...