ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

35699) JESEN U PEKINGU , Boris Vijan , Nolit Beograd 1983 ,
Boris Vijan (1920-1959), nepriznat za života, posle prerane smrti postao je legenda moderne francuske književnosti. Trubač u džez-orkestru, animator noćnog života i učesnik u stvaranju ,,egzistencijalističke` atmosfere na bulevaru Sen-Žermen, prijatelj i saradnik filosofa i pisca Žan-Pola Sartra, Vijan je već za života postao mit kao jedna od najslikovitijih figura Pariza iz prvih posleratnih godina, a pročuo se naročito skandalom oko četiri romana koje je napisao i objavio kao tobožnje prevode delâ nepostojećeg američkog pisca Vernona Salivena. To je ostavilo u senci njegove prave romane, pre svega „tetralogiju` koja obuhvata Penu danâ (po rečima Rejmona Kenoa,,,najpotresniji savremeni ljubavni roman`), Jesen u Pekingu, Crvenu travu i Vadisrce. Stvorivši apsolutno originalan koncept fantastike u književnosti, u kome se samo izdaleka prepoznaju neka nadrealistička iskustva ali i atmosfera Alise u zemlji čuda, žarijevski humor, Selinova sposobnost korišćenja mogućnosti savremenog jezika, lotreamonovska ili mišoovska,,logičnost` i kafkinska iracionalnost u kreiranju fantastičnog Vijan je izgradio sopstveni svet koji je njegov poznati kritičar i egzeget Žak Bans s pravom nazvao svet-jezik`. U kratkom predgovoru za Vadisrce Rejmon Keno je izrekao proročanstvo koje se do danas ostvarilo: Boris Vijan će postati Boris Vijan.

Remek delo francuske knjizevnosti. Amadis de Bil neuvjereno je slijedio usku uličicu koja je predstavljala najdulji prečac kojim se moglo stići do stanice autobusa 975. Svakoga dana, morao je platiti tri i pol karte, jer je silazio još u pokretu, prije svoje stanice, i potapšao se po džepu da vidi ima li ih još. Ima. Ugledao je neku pticu koja je sjedila najednoj hrpi smeća, udarajući kljunom po tri prazne konzerve i uspijevajući odsvirati početak Lađara s Volge; stao je, ali ptica je od svirala jednu pogrešnu notu i odletjela, bijesna, mrmljajući kroz kljun psovke na ptičjem. Amadis de Bil vratio se svome putu pjevušeći nastavak melodije; ali i on je pogriješio, i počeo psovati.
Biloje sunca, ne puno, ali ravno pred njim, i kraj uličice blago je svjetlucao, jer je pločnik bio mastan; on to nije mogao vidjeti, jer je uličica dvaput skretala, desno, pa onda lijevo. Žene s velikim mekim željama pojavile su se na pragovima, u kućnim ogrtačima koji su razotkrivali veliki manjak čednosti, i pred sebe praznile svoje kante za smeće; zatim su sve zajedno udarile po kanti za smeće...
tvrd povez, format 12 x 19 cm ,zaštitni omot , zlatotisak, latinica, 293 strane ,