ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 286
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!



Prvi roman o urbanom Beogradu.

Odmah po objavljivanju 1910. godine, Uskokovićevi Došljaci pozdravljeni su kao književni događaj. Srpska književnost najzad je dobila roman složenih društvenih odnosa unutar gradske sredine – beogradski roman.

„Sit sam ovog Beograda, ovih krupnih i sitnih pasa koji se otimaju oko iste kosti“, reči su nadarenog užičkog novinara i pisca Miloša Kremića, glavnog junaka Došljaka. Ipak, on se u gradu snalazi bolje od Zorke, svoje znatno starije devojke i susetke iz dvospratnice u Banatskoj ulici, iako se ona mnogo pre njega doselila u Beograd. Zorka je prinuđena da balansira između majčinog spoja malograđanštine i patrijarhalne strogosti i Miloševe opterećenosti poreklom, egzistencijom i čaršijskim normama.

Zahvaćen preobražajem iz varoši u grad, Beograd uvlači Zorku i Miloša, kao i sve svoje došljake, u bespoštednu borbu za opstanak, pokazujući se koliko otvorenim toliko i nemilosrdnim, odbacujući sve one koji prethodni život nisu ostavili za sobom i izrastajući u istinskog glavnog junaka ovog srpskog evergrin-romana.



Milutin Uskoković (Užice 4./16. jun 1884 — Kuršumlija 15./28. oktobar 1915) bio je srpski književnik, pravnik, doktor nauka.


Milutin Uskoković završio je osnovnu školu u Užicu a gimnaziju u Beogradu. Studirao je prava u Beogradu. U Ženevi je 1910. odbranio disertaciju o carinskoj uniji i međunarodnom pravu i stekao titulu doktora pravnih nauka. Zaposlio se 1906. u Carinskoj upravi u Beogradu, a 1907. je postavljen za diplomatskog službenika u Srpskom konzulatu u Skoplju. Radio je kao sekretar u Odeljenju za trgovinu, radinost i saobraćaj Ministarstva narodne privrede, a od 1914. u trgovinskom inspektoratu Ministarstva narodne privrede u Skoplju. Povlačeći se ispred bugarske vojske iz Skoplja , stigao je preko Prištine u Kuršumliju. Potresen tragedijom svoga naroda 1915. godine izvršio je samoubistvo.[1] Kolo srpskih sestara iz Užica 1936. godine postavilo je spomen ploču na kući u kojoj je živeo Milutin Uskoković.


Pisao je crtice, pripovetke i romane.Bio je saradnik i član redakcije Politike od njenog osnivanja 1904. Književne tekstove je objavljivao u časopisima: Savremenik, Delo, Nova iskra, Srpski književni glasnik, Samouprava, Štampa, Slovenski jug, Srpska domaja, Brankovo kolo, Beogradske novine, Građanin, Bosanska vila, Carigradski glasnik, Venac, Vardar, Letopis Matice srpske i dr. U časopisu Sudslawische Revue objavio je 1912. godine prilog o novopazarskom sandžaku. Njegov lirski temperament bio je ispunjen priličnom dozom sentimentalnosti. Pripadao je generaciji mladih srpskih pisaca koji su početkom XX veka smelo napuštali tradicije srpske realističke proze i ugledali se na modernu evropsku literaturu. Smatran je predstavnikom tzv. beogradskog društvenog romana. Ulazeći u dramatične sudare ličnosti sa gradskom sredinom, više je davao unutrašnja stanja naših intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena i sredine; u njegovoj literaturi osetna je protivrečnost između starinskog romantizma i modernog shvatanja života i sveta. Najznačajniji je pisac koga je Užice imalo do Prvog svetskog rata.

Političko delovanje
Učestvovao je u organizovanju Male konferencije jugoslovenskih književnika i umetnika, Prvog đačkog jugoslovenskog kongresa u Beogradu i Prve jugoslovenske umetničke izložbe. Zalagao se za konfederaciju jugoslovenskih država. Na konfrenciji jugoslovenskih studenata u Sofiji 1906. godine podneo je referat Balkanska konfederacija i jugoslovenska zajednica.

Dela
Pod životom : crtice, pesme u prozi, pesme, članci o književnosti, Beograd, 1905.
Vitae fragmenta, Mostar,1908
Došljaci, Beograd, 1910
Kad ruže cvetaju, Beograd, 1912
Les traites d Union douaniere en droit international, Geneve, 1910
Čedomir Ilić, Beograd, 1914
Dela, Beograd, 1932
Usput, Beograd, Užice, 1978
Nagrada
Za roman Došljaci dobio je nagradu Srpske književne zadruge 1909. godine.

Nagrada `Milutin Uskoković`
Kulturno-prosvetna zajednica opštine Užice (danas Društveno preduzeće `Art`) ustanovila je književnu nagradu `Milutin Uskoković` za najbolju neobjavljenu pripovetku još 1993. godine. Ideja ove manifestacije je afirmacija savremene srpske pripovetke. Žiri na konkursu proglašava dobitnika nagrade `Milutin Uskoković` kao i druge dve nagrade. Uz nagrađene, otkupljuje se još sedam pripovetki i sve zajedno se objavljuju u posebnom broju užičkog časopisa za književnost, umetnost i kulturu Međaj.