ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 282
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Izdavač:: Booka
Godina izdanja: 2013.
Broj strana: 237.


Ova priča počinje 2000. godine. Oskar Difren ima trideset četiri godine. To je jedan fiktivan pisac, kao što, jelte, postoje umišljeni bolesnici. Svoj dnevnik vodi u štampi, da bi u život uneo strast. Egoista je, kukavica, cinik i opsednut seksom – ukratko, isti kao i svi muškarci.

„Dobar dan svima! Ja sam Oskar Difren, romantični egoista, neurastenični neznabožac. Gledam plavuše na biciklima. Volim jastoga na žaru, zakonom zabranjenu travu, hrskave uštipke, velike grudi boje kajsije, ljudsku nesreću.“

„Ljudi misle da će, kako stare, oguglati na sve, ali to nije tačno: zaljubljujemo se svakodnevno, i za to nam je dovoljan jedan pogled, ili zvonak smeh kojeg se srce odnekud seti. Nego se, jednostavno, uzdržavamo, jer znamo kuda to vodi.“

„Biti zaljubljen, to znači biti u čudu. Kad to stanje čuda mine, eto kraja. Često zaboravljamo da ljubav čini devedeset odsto znatiželje spram svega deset odsto straha da ćete umreti ostavljeni kao izanđalo govno.“



Frederik Begbede (Frédéric Beigbeder, 1965) je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca. Do sada je objavio romane: Mémoire d`un jeune homme dérangé, Vacances dans le coma (Praznik u komi), L`amour dure trois ans (Ljubav traje tri godine), 99 francs (699 dinara), Windows on the World, L`égoïste romantique (Romantični egoista), Au secours pardon (U pomoć, molim za oproštaj), Un roman français (Francuski roman), Oona & Salinger (Una i Selindžer), Une vie sans fin (Život bez kraja), L`homme qui pleure de rire (Čovek koji plače od smeha).

Osim pisanjem bavio se i advertajzingom, radio je za brojne magazine, vodio je TV šou. Godine 1994. osnovao je književnu nagradu “Prix de Flore” koja se svakog novembra dodeljuje talentovanim piscima (među dobitnicima su Mišel Uelbek i Ameli Notomb) u legendarnom Cafe de Flore, u kome se nekada okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi.

Begbede je 2008. uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio je u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil. Za Francuski roman je 2009. dobio izuzetno značajnu “Renaudot” nagradu.

Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 699 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više `zla` i surovija i sledi nit romana 699 dinara, a povezuje ih isti glavni lik.