ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 275
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Uoči novih dana je romantična priča o kobnoj ljubavi postavljena u pozadinu socijalnih problema u Rusiji sredinom XIX veka. Jelena je mlada devojka sa idealističkim pogledima na svet. Ona je u potrazi za posvećenošću koja može dati smisao njenom životu.

Uoči Krimskog rata, preko prijatelja upoznaje Insarova, siromašnog bugarskog studenta, revolucionarnih shvatanja. Njegova nepokolebljiva posvećenost za oslobođenje i nezavisnost rodne zemlje, daje mu romantičnu auru u očima Jelene. Njegov konkurent je Šubin, ekscentrični mladi umetnik koji je od ranije zaljubljen u Jelenu. .. ,

Roman takođe daje uvid u generacijske sukobe i socijalne nemire širom Rusije. Najavljuje dolazak novog vremena, širenje radikalnih ideja u svesti kod mladih ljudi, o zbacivanju. okova ostarele i krute aristokratije. Ovo je tema kojom će se Turgenjev kasnije baviti i opširnije obraditi u svom romanu Očevi i deca.


Ivan Sergejevič Turgenjev (rus. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Orel, 9. novembra 1818 — Bužival, 3. septembra 1883) je bio ruski književnik i autor drama.

Njegovo delo Očevi i deca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. veku. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizam kome je suprotstavio „pozitivnog heroja”. Osim toga poznat je i po zbirki pripivedaka Lovčevi zapisi koja je prvi put štampana 1852

Ivan Turgenjev je rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici 1818. godine. Prvih 9 godina života proveo je na imanju svoje majke Spaskoje-Lutovinovo u Orelskoj guberniji. Bogati roditelji su mu obezbedili dobro obrazovanje. Školovao se kod kuće, a kasnije u internatu u Moskvi. Počeo je da studira filologiju 1833. na Univerzitetu u Moskvi, studije je nastavio u Sankt Peterburgu (1834 — 1837) i Berlinu (1838 — 1841).[1] Posle povratka u Rusiju 1841, počeo je da radi kao činovnik u ministarstvu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Taj posao je napustio posle dve godine da bi se posvetio literarnom radu.

Turgenjev je odbacivao politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I. Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu, što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850. Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju. Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju, kojim je zaobišao zvanične cenzore. Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861, prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti.[1] U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama....