ISBN: Ostalo
Jezik: Francuski
Godina izdanja: K145
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tabak se prepolovio ali se jos uvek drzi, nis pocepan samo se prepolovio od starosti.

Francuski jezik!

Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 — Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac.

Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova.

Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima.

U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, `Evnuha` (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu `Adonis` 1658., inspirisan Ovidijem. Lafonten je `Adonisa` posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike.

Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova `Dogodovštine i vesti u stihu` (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke `Đokonda` (franc. Joconde) i `Rogonja i srećni` (franc. Le Cocu battu et content).

U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo - basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom `Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena` (franc. Fables choisies, mises en vers par Ј. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige `Dogodovštine i vesti` je bilo zabranjeno. U periodu 1667-1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih `Odabranih basni`. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov `Susret` (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju `Astrea` (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta.

Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne `Dogodovštine i vesti` a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih `Dogodovština i vesti`. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji.

Književni stil i interes
Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.

Jean de La Fontaine sakupljao je basne iz raznih izvora, i zapadnih i istočnih, i prilagođavao ih u francuske slobodne stihove. Izlazile su pod općim naslovom Basne u nekoliko svezaka od 1668. do 1694. godine i smatraju se klasicima francuske književnosti. Šaljivi, nijansirani i ironični, izvorno su bili namijenjeni odraslima, no potom su ušli u obrazovni sustav i bili su potrebni za učenje školske djece.

Podijeljeno u 12 knjiga, postoji 239 basni, različitih dužina od nekoliko redaka do stotinjak, kasnije napisane u pravilu su duže od onih ranije napisanih.

Prva zbirka Fables Choisies pojavila se 31. ožujka 1668., podijelivši 124 basne u šest knjiga u svoja dva sveska. Bili su posvećeni `Monseigneuru` Louisu, le Grand Dauphinu, šestogodišnjem sinu Luja XIV. Iz Francuske i njegovoj supruzi kraljici Mariji Tereziji od Španjolske. U to je doba La Fontaine imala 47 godina i čitateljima je bila poznata uglavnom kao autorica Contesa, živahnih priča u stihovima, koja je pasla i ponekad prelazila granice suvremenih moralnih standarda. Basne su, za razliku od njih, bile u potpunosti u skladu s tim standardima.

Osam novih basni objavljenih 1671. na kraju će zauzeti svoje mjesto u knjigama 7-9 druge zbirke. Knjige 7 i 8 pojavile su se 1678. godine, dok su se 9-11 pojavile 1679. godine, a cijelih 87 basni posvećeno je kraljevoj ljubavnici, madame de Montespan. Između 1682. i 1685. objavljeno je nekoliko basni koje su govorile o ljudima u antici, poput `Efeske matrone` i `Filemona i Baukije`. Tada se knjiga 12 pojavila kao zasebni svezak 1694. godine, koja sadrži 29 basni posvećenih kraljevu 12-godišnjem unuku Louisu, vojvodi od Burgundije....