Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SERVANTES - Bruno Frank
Svjetlost Sarajevo 1956 , Vremena je malo, brige nadolaze, a u svemu tome želja za životom ostaje”, bile su poslednje reči koje je zapisao najveći španski pisac Migel de Servantes na samrtničkoj postelji pre četiri stoleća u Madridu. I ta poslednja misao tvorca najpoznatijeg junaka naše ere Don Kihota, protkana je dualizmom i “šizofrenim” životom kojim je bilo protkano i njegovo postojanje i njegovo književno delo.

Misterija koja obavija život autora najprevođenije knjige posle Biblije proizvela je na tone stranica diskutabilnih biografija, počev od toga da je iza Servantesa, iako je bio skriboman, ostalo samo jedanaest svojeručno pisanih dokumenata, i to kao poreskog službenika.
Od njegovog savremenika Lopea de Vege sačuvano je u originalu gotovo sve što je napisao, od Servantesa samo par rukopisa. Zvuči gotovo neverovatno da nikome nije palo na pamet da sačuva rukopis Don Kihota. Oskudica originalnih pisanih radova Servantesa pogodovala je da tokom četiri veka cveta biznis falsifikovanja Servantesovih pisama, dokumenata, zapisa.

Kreiranju mita o Servantesu, čiji je život bio uzbudljiviji i od avantura njegovog neustrašivog viteza, doprinosi i vrlo mali broj potvrđenih istorijskih činjenica iz njegove biografije. Jedna od retkih svedoči o tome kako je Servantes bio žrtva grubih šala kakve život rezerviše odabranima. Servantes je pobegao iz Španije u Italiju kako bi izbegao odsecanje desne ruke i deset godina izgnanstva zbog toga što je ranio jednog čoveka.

Sticajem okolnosti našao se u vrtlogu jedne od najvećih i najvažnijih pomorskih bitaka kod Lepanta 1571. godine kada je osmanskoj floti zadat udarac od kojeg se nikada više nije oporavila. Servantes je u bici na vratima Peloponeza povredio levu ruku koja je ostala oduzeta do kraja njegovog života (bolje nego da je desnu izgubio da je ostao u Španiji), a onda je proveo pet godina kao zatvorenik alžirskih pirata. Svoje tamničarske dane na afričkoj obali Mediteranskog mora opisao je u priči koja se našla u prvom tomu Don Kihota.

Verovatno je i jedini portret Servantesa koji je stigao do naših dana falsifikat iz 19. veka. Portret se pripisuje slikaru Huanu de Hauregiju. Međutim, postoji jedna kontradiktornost koja upućuje na zaključak da se radi o apokrifu. Ako je portret De Hauregijev, onda bi to značilo da je Servantes bio poznata i važna ličnost za života, a nije. Fransisko Pačeko je izdao 1600. godine zbirku biografija i portreta svih slavnih Španaca. U toj knjizi nema ni slova o Servantesu iako je imao već 53 godine. Istina, Don Kihot još nije bio objavljen. Zbog svega prethodno rečenog ne čudi što se knjiga nemačkog pisca Bruna Franka Servantes, život interesantniji od romana smatra najverodostojnijom biografijom španskog pisca iako je Frank, kako je sam priznao, u nedostatku kredibilnih izvora i istorijske građe, dobar deo sam izmislio pokušavajući da njegove rekonstrukcije budu što verodostojnije i logički moguće.
mek povez, format 12 x 19 cm , latinica, 334 strane

PISANO NA KORICAMA I NEKI PEČAT NA NEKOLIKO MESTA U UNUTRAŠNJOSTI
L. 3. ORM. 2. +