pregleda

JELENA J. DIMITRIJEVIĆ - NOVE - roman iz 1912 godina


Cena:
2.890 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (3421)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6046

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K71
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Korice malko labavije ali nista strasno!


Jelena J. Dimitrijević: NOVE
Izdavač: SRPSKA KNjIŽEVNA ZADRUGA, BEograd, 1912.god.
Tvrdi povez, 295 strana, ćirilica.

PRVO IZDANjE.

`„Nove“ su roman srpske književnice Jelene Dimitrijević, objavljen 1912. u izdanju Srpske književne zadruge. Roman pripoveda o životu turskih žena u Solunu na početku dvadesetog veka. Glavna junakinja je Emir-Fatma, osamnaestogodišnja Turkinja, koja pokušava da pomiri svoje novo, moderno, zapadnoevropsko obrazovanje sa starim, strogim pravilima tradicionalnog i represivnog društva Otomanske imperije. Fatma i žene iz njene okoline, pokušavajući da ostvare često sasvim nejasne snove, susreću se sa strogim pravilima i propisima, koji stvaraju slojevitu sliku stvarnosti predstavljenu u ovom romanu.[1] Pored antropološki zanimljivih epizoda iz turskih harema, svadbenih i drugih običaja, roman Jelene Dimitrijević prikazuje i širu sliku krupnih društveno-istorijskih promena u Otomanskom carstvu pred Mladotursku revoluciju. Takođe, roman odlikuju eksplicitni feministički stavovi, kao i otvoreni prikazi lezbijskih i incestuoznih težnji, koje su se rađale u zatvorenom svetu harema, gde su žene bile okružene stalno istim licima. Roman je ispripovedan u trećem, sveznajućem licu, koje se kombinuje sa pripovedanjem u prvom licu uz pomoć pripovednih postupaka umetanja u tekst ličnih pisama i dnevničkih zabeleški.
„Nove” su jedini roman Jelene Dimitrijević objavljen za vreme njenog života. Napisala ga je nakon dugogodišnjeg interesovanja za ženske hareme. Iako je nagrađen nakon izlaska, a potom i preveden na ruski jezik, roman je nakon autorkine smrti bio zaboravljen. Na početku dvadeset prvog veka raste i interesovanje kritičara i čitalaca za ovo književno ostvarenje.`

Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 27. mart 1862 — Beograd, 10. april 1945) srpska je književnica, svetska putnica i dobrotvorka. U istoriji srpske književnosti, smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo (putopis Pisma iz Niša o haremima, 1894)


Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete svoje majke Stamenke (koja ju je rodila u svojoj 46. godini, u svom drugom braku) i oca Nikole Miljkovića, trgovca. Po majci, potiče od aleksinačkog velikaša Knez Milojka, nahijskog kneza, okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u ratovima za oslobođenje. Njegovi potomci, po njemu nazvani su Knez-Milojkovići su i Jelenin brat od ujaka Dobroslav K. Knez-Milojković (1865 ̶ 1941), doktor hemijskih nauka (doktorirao 1893. godine u Beču), prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, poznati javni radnik i novinar, i njegova ćerka Stanislava Knez-Milojković (1900 ̶ 1987), novinarka i kulturna radnica. Jedan od izdanaka ove čuvene porodice je i slikarka i ilustratorka Stanislava Knez-Milojković koja živi u Sežani.

Porodica Knez-Milojković, bila je najbogatija u Aleksincu i tom delu Pomoravlja. Nakon smrt oca Nikole, Jelena zajedno sa majkom odlazi u Aleksinac gde je vreme uglavnom provodila u bogatoj biblioteci koju je imao Dobroslav Knez-Milojković. Kako je kao devojčica zadobila tešku povredu oka, njen obrazovni put bio je usporen i sputan. Međutim, bez obzira na povredu i nemogućnost da se dalje formalno školuje, Jelena je predano čitala i sama se obrazovala. Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Svoj pesnički dar nije zapostavljala već ga je negovala i čekala momenat da stupi na srpsku književnu scenu. Prelomni trenutak u njenom životu dogodio se 1881. godine kada se udala za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića koji je u to vreme kratko službovao u Aleksincu. Nakon udaje, nastanila se u Nišu, gradu koji će joj otvoriti nove vidike i u njoj probuditi ljubav prema Istoku, te gradu koji će joj se nekoliko decenija kasnije dostojno i odužiti (jednu ulicu nazvavši njenim imenom i postavivši njenu bistu na Niškoj tvrđavi).[2]

Već nakon prve objavljene knjige, zbirke pod naslovom „Jelenine pesme“, počinju da se raspredaju razne priče o tome ko je Jelena, ta misteriozna dama koja tako smelo piše sevdalijske pesme, zalazeći u erotizam koji nije bio svojstven ženskom peru. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je upoređivali sa slavnom antičkom grčkom pesnikinjom Sapfo, Jovanom Ilićem, s hrvatskom književnicom Jagodom Truhelkom, dok su je neki nazivali srpskim Mirzom Šafijem.[3]

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu, Nišu, pa je tako upoznala život muslimanki. To iskustvo će kasnije koristiti u svojim delima. Sve pesme i putopisi, sva pisma, posvećeni su jednoj jedinoj dominantnoj temi: ženi, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima. Muškarce u lirskim i u proznim radovima spominje uzgred, i samo kao neku vrstu pozadine prema kojoj se oslikava žena. Takva je njena prva knjiga „Pisma iz Niša o haremima“, i sva ostala pisma – iz Soluna, Indije, Misira, Amerike. U proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva.

Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku i o tome pisala. Opisi u delima su joj slikoviti, jasni, a uz opis gotovo uvek je prisutan ironičan komentar, u kom se oseća protest i mali podsmeh na račun stranaca koje kao civilizovana Evropljanka ne može da prihvati. Veštinom pažljivog posmatrača do detalja opisuje dobro čuvane tajne muslimana. Istim žarom, i sa gotovo istim interesovanjem pisala je o Amerikankama i njihovom načinu života. O tome je jednom zapisala:

Od svih žena s kojima sam se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke[4]

U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća, lopovi su odneli ne samo novac, već i mnogo predmeta od vrednosti. Jelenu je ovaj događaj duboko pogodio, a naročito je imala zazor od toga da se o krađi piše u novinama. Umire 22. aprila 1945. u Beogradu. U rukopisu ostaju autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasovi“, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom „Au soleil couchant“.[5] Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga, sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno. (R. Popović ). Nakon njene smrti prestalo je i interesovanje za njen lik i delo. Ipak, početkom 21. veka ponovo se vraća u žižu interesovanja. Ponovo je zaživela kroz roman (romansiranu biografiju) „Moja draga Jelena“ (Niš, 2011) niške književnice Ivanke Kosanić . Godine 2005. povodom 60 godina od smrti književnice, organizovan je naučni skup „Jelena Dimitrijević: život i delo“. Godinu dana kasnije priređen je i zbornik radova sa tog naučnog skupa.

Godine 2017. povodom 155 godina od rođenja književnice, pokrenut je konkurs za zbornik književnih radova pod naslovom „Glasovi Melpomene“, u sećanje na književno stvaralaštvo Jelene J. Dimitrijević.[6] Iste godine, Radio-televizija Srbije, emitovala je dokumentarnu emisiju o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo sunca“,[7] a u okviru serijala „One su pomerale granice“

Ne saljem u inostranstvo!
Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
Tu sam za sva pitanja!
Knjige saljem nakon uplate!
POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!


Filmski plakati:

Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.

Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...

Antikvarne knjige:

Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.

Predmet: 65326609
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Korice malko labavije ali nista strasno!


Jelena J. Dimitrijević: NOVE
Izdavač: SRPSKA KNjIŽEVNA ZADRUGA, BEograd, 1912.god.
Tvrdi povez, 295 strana, ćirilica.

PRVO IZDANjE.

`„Nove“ su roman srpske književnice Jelene Dimitrijević, objavljen 1912. u izdanju Srpske književne zadruge. Roman pripoveda o životu turskih žena u Solunu na početku dvadesetog veka. Glavna junakinja je Emir-Fatma, osamnaestogodišnja Turkinja, koja pokušava da pomiri svoje novo, moderno, zapadnoevropsko obrazovanje sa starim, strogim pravilima tradicionalnog i represivnog društva Otomanske imperije. Fatma i žene iz njene okoline, pokušavajući da ostvare često sasvim nejasne snove, susreću se sa strogim pravilima i propisima, koji stvaraju slojevitu sliku stvarnosti predstavljenu u ovom romanu.[1] Pored antropološki zanimljivih epizoda iz turskih harema, svadbenih i drugih običaja, roman Jelene Dimitrijević prikazuje i širu sliku krupnih društveno-istorijskih promena u Otomanskom carstvu pred Mladotursku revoluciju. Takođe, roman odlikuju eksplicitni feministički stavovi, kao i otvoreni prikazi lezbijskih i incestuoznih težnji, koje su se rađale u zatvorenom svetu harema, gde su žene bile okružene stalno istim licima. Roman je ispripovedan u trećem, sveznajućem licu, koje se kombinuje sa pripovedanjem u prvom licu uz pomoć pripovednih postupaka umetanja u tekst ličnih pisama i dnevničkih zabeleški.
„Nove” su jedini roman Jelene Dimitrijević objavljen za vreme njenog života. Napisala ga je nakon dugogodišnjeg interesovanja za ženske hareme. Iako je nagrađen nakon izlaska, a potom i preveden na ruski jezik, roman je nakon autorkine smrti bio zaboravljen. Na početku dvadeset prvog veka raste i interesovanje kritičara i čitalaca za ovo književno ostvarenje.`

Jelena J. Dimitrijević (Kruševac, 27. mart 1862 — Beograd, 10. april 1945) srpska je književnica, svetska putnica i dobrotvorka. U istoriji srpske književnosti, smatra se prvom književnicom koja je napisala i objavila prozno delo (putopis Pisma iz Niša o haremima, 1894)


Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete svoje majke Stamenke (koja ju je rodila u svojoj 46. godini, u svom drugom braku) i oca Nikole Miljkovića, trgovca. Po majci, potiče od aleksinačkog velikaša Knez Milojka, nahijskog kneza, okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u ratovima za oslobođenje. Njegovi potomci, po njemu nazvani su Knez-Milojkovići su i Jelenin brat od ujaka Dobroslav K. Knez-Milojković (1865 ̶ 1941), doktor hemijskih nauka (doktorirao 1893. godine u Beču), prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, poznati javni radnik i novinar, i njegova ćerka Stanislava Knez-Milojković (1900 ̶ 1987), novinarka i kulturna radnica. Jedan od izdanaka ove čuvene porodice je i slikarka i ilustratorka Stanislava Knez-Milojković koja živi u Sežani.

Porodica Knez-Milojković, bila je najbogatija u Aleksincu i tom delu Pomoravlja. Nakon smrt oca Nikole, Jelena zajedno sa majkom odlazi u Aleksinac gde je vreme uglavnom provodila u bogatoj biblioteci koju je imao Dobroslav Knez-Milojković. Kako je kao devojčica zadobila tešku povredu oka, njen obrazovni put bio je usporen i sputan. Međutim, bez obzira na povredu i nemogućnost da se dalje formalno školuje, Jelena je predano čitala i sama se obrazovala. Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Svoj pesnički dar nije zapostavljala već ga je negovala i čekala momenat da stupi na srpsku književnu scenu. Prelomni trenutak u njenom životu dogodio se 1881. godine kada se udala za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića koji je u to vreme kratko službovao u Aleksincu. Nakon udaje, nastanila se u Nišu, gradu koji će joj otvoriti nove vidike i u njoj probuditi ljubav prema Istoku, te gradu koji će joj se nekoliko decenija kasnije dostojno i odužiti (jednu ulicu nazvavši njenim imenom i postavivši njenu bistu na Niškoj tvrđavi).[2]

Već nakon prve objavljene knjige, zbirke pod naslovom „Jelenine pesme“, počinju da se raspredaju razne priče o tome ko je Jelena, ta misteriozna dama koja tako smelo piše sevdalijske pesme, zalazeći u erotizam koji nije bio svojstven ženskom peru. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je upoređivali sa slavnom antičkom grčkom pesnikinjom Sapfo, Jovanom Ilićem, s hrvatskom književnicom Jagodom Truhelkom, dok su je neki nazivali srpskim Mirzom Šafijem.[3]

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu, Nišu, pa je tako upoznala život muslimanki. To iskustvo će kasnije koristiti u svojim delima. Sve pesme i putopisi, sva pisma, posvećeni su jednoj jedinoj dominantnoj temi: ženi, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima. Muškarce u lirskim i u proznim radovima spominje uzgred, i samo kao neku vrstu pozadine prema kojoj se oslikava žena. Takva je njena prva knjiga „Pisma iz Niša o haremima“, i sva ostala pisma – iz Soluna, Indije, Misira, Amerike. U proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva.

Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku i o tome pisala. Opisi u delima su joj slikoviti, jasni, a uz opis gotovo uvek je prisutan ironičan komentar, u kom se oseća protest i mali podsmeh na račun stranaca koje kao civilizovana Evropljanka ne može da prihvati. Veštinom pažljivog posmatrača do detalja opisuje dobro čuvane tajne muslimana. Istim žarom, i sa gotovo istim interesovanjem pisala je o Amerikankama i njihovom načinu života. O tome je jednom zapisala:

Od svih žena s kojima sam se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke[4]

U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća, lopovi su odneli ne samo novac, već i mnogo predmeta od vrednosti. Jelenu je ovaj događaj duboko pogodio, a naročito je imala zazor od toga da se o krađi piše u novinama. Umire 22. aprila 1945. u Beogradu. U rukopisu ostaju autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasovi“, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom „Au soleil couchant“.[5] Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga, sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno. (R. Popović ). Nakon njene smrti prestalo je i interesovanje za njen lik i delo. Ipak, početkom 21. veka ponovo se vraća u žižu interesovanja. Ponovo je zaživela kroz roman (romansiranu biografiju) „Moja draga Jelena“ (Niš, 2011) niške književnice Ivanke Kosanić . Godine 2005. povodom 60 godina od smrti književnice, organizovan je naučni skup „Jelena Dimitrijević: život i delo“. Godinu dana kasnije priređen je i zbornik radova sa tog naučnog skupa.

Godine 2017. povodom 155 godina od rođenja književnice, pokrenut je konkurs za zbornik književnih radova pod naslovom „Glasovi Melpomene“, u sećanje na književno stvaralaštvo Jelene J. Dimitrijević.[6] Iste godine, Radio-televizija Srbije, emitovala je dokumentarnu emisiju o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo sunca“,[7] a u okviru serijala „One su pomerale granice“
65326609 JELENA J. DIMITRIJEVIĆ - NOVE - roman iz 1912 godina

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.